Ako si za rat u Gazi, onda ne pričaj o Sarajevu: Lični stav Nikole Krstića

Velika bruka se obrušila na ovaj svet u kratkom vremenu. Odjednom slike i zvuci iz njega, barem ono što mediji i društvene mreže prenose, liče na prve skice jedne propasti čovečanstva, ali i ljudskosti.

Nažalost, Hamasov ratni zločin je razotkrio da neoliberalna laprdarija više ne zna gde udara. Nije ovde samo reč o još jednom sukobu na Bliskom istoku, koji traje inače toliko dugo, da mu se i sam početak kao takav zaboravio. Ratova je bilo i biće. Već je reč o tome kakva se tušta i tma sručila u ove relativno mirnodopske krajeve, koji nisu zahvaćeni tim ratnim pokličom. Stoga, ovo sve deluje kao najveća moralna kriza koju je ovaj svet u XXI veku doživeo.

Naprosto je neverovatno, ako ćemo da se konkretizujemo na Srbiju, da oni koji tako jasno i glasno pričaju o četvorogodišnjoj opsadi Sarajeva, sada opravdavaju nemogućnost dovođenja vode, hrane i struje u Gazu. Dakle, ako pričaš šta se dešavalo u Sarajevu tokom devedesetih iz svoje udobne i tople fotelje u Srbiji, a sada navijaš za vojno gaženje čitave Gaze, onda nismo na istoj strani.

Žao mi je, ali time malo ne verujem u iskrenost i empatiju ni prema bošnjačkim, albanskim i hrvatskim civilima. Da, zna autor ovog teksta da kontekst nije ni približno identičan, ali takođe zna da onemogućavati osnovne uslove za život civilima znači da si već duboko ogrezao u razmišljanje ratnozločinačkog delovanja. Jedan ratni zločin ne poništava drugi, to bi valjda trebalo da bude jasno, ali izgleda da to nije bitno, kada je ceo moćniji svet na tvojoj strani. Da se ne lažemo, ćutao je taj časni & moderni svet kada je sve gorelo po Bosni i Hrvatskoj. Milošević je bio faktor mira i stabilnosti, dok im nije okrenuo leđa malo kasnije.

Ali kome mi to tačno pričamo, osim jedni drugima na društvenim mrežama? Pokušavamo da izrazimo saosećanje prema Izraelu ili Palestini, dehumanizujući čitavu ovu drugu stranu, a uzgred pokazujemo sebe kao moralne veličine u svemu ovome.

Da, i kada je „Oluja“ sprovedena, iako se za nju upotrebljava stara floskula, koja je doduše tačna, a to je da je sve to posledica Miloševićeve politike, ipak srpske civile po Kninu nisu ubijali Slobodan i Mirjana već hrvatski vojnici, koji su slepo verovali u Tuđmanovu ideju. Hoćemo li tako da pravdamo da je to sve posledica islamističke politike kada se pregazi Gaza?

Pričati o genocidu u Srebrenici, a opravdavati ovaj način „čišćenje od terorista“ u Gazi, nažalost, samo je vređanje svih žrtava, pogotovo izraelskih koji su ubijeni u napadima Hamasovih ekstremista. Sve je ovo pokazalo koliko ljudi u stvari nemaju empatije, ne idu na psihoterapije, i ne razumeju šta znači ljudski život. Zahvalan sam na tome što se razdvojio i profesionalni od organskog humanizma, kao žito od kukolja. A zaprepašćen sam transparentnom podrškom sveta u uništenju jednog naroda. Genocid kao da im kuca pred vratima. Mada kucao je i pred Srebrenicom, pa su se svi pravili blesavi, gluvi i nemi na povike i molbe Bošnjaka i Bošnjakinja. I zaista se nadam da u nekom paralelnom univerzumu Palestinci i Izraelci imaju svoje države i postavljaju primere drugima kako se to radi. A Srbija i Kosovo se ugledaju na njih. U ovom, nažalost, teško. Osuđeno je sve na destrukciju.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.