Aleksandar Nedeljković: Romi se i dalje suočavaju sa dosta nepravde, uglavnom zbog predrasuda

Međunarodni dan Roma obeležava se svake godine 8. aprila. Dan je prvi put proglašen 1990. godine u Seroku u Poljskoj. Proslava je najavljena tokom četvrtog Svetskog kongresa Roma Međunarodne unije Roma (IRU). Ovaj datum je izabran za obeležavanje, zbog prvog održanog međunarodnog sastanka predstavnika Roma iz čitavog sveta. Sastanak je održan u Čelsfildu (Ujedinjeno Kraljevstvo) od 7. do 12. aprila 1971. Godine, na kome su tadašnju Jugoslaviju predstavljali Trifun Dimić, Sait Balić, dr Dragoljub Acković i dr Rajko Đurić.

Nažalost, nije iznenađujuće što se Romi suočavaju sa izazovima širom sveta, decenijama unazad. Međunarodni dan Roma osmišljen je da podigne svest o romskoj kulturi i da edukuje ljude o situacijama sa kojima se Romi suočavaju, pre svega u kršenju ljudskih prava i sloboda.

U okviru ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana Roma, održano je nekoliko aktivnosti širom sveta. Jedan od značajnijih događaja održan je u Portugalu od 5. do 6. aprila. Događaj je bio posvećen diskusiji o rezultatima implementacije programa ROMED2. Program ROMED2, takođe nazvan „Demokratsko upravljanje i učešće romske zajednice putem medijacije“, proizašao je iz programa ROMED (cilj programa ROMED je bio da okupi i obuči medijatore za posredovanje između romskih zajednica i lokalnih vlasti). Program ROMED2 poboljšao je učešće Roma u donošenju odluka u različitim zemljama.

Uoči Međunarodnog dana, 7. aprila, u Strazburu je održana edukacija o socio-ekonomskoj integraciji Roma. Organizovali su ga Savet Evrope i Grad Strazbur. Istog dana u Strazburu je organizovana izložba fotografija pod nazivom „Romi u Francuskoj, put uspešne integracije“.

U Muzeju istorije Evrope – Lieu d’Europe, održana je Dan otvorenih vrata. Održane su manifestacije kao što su projekcije kratkih filmova, pozorišne i muzičke predstave, održavanje okruglih stolova. Romski džez koncert izveo je bend „Muhi Tahiri & Friends“.

Međutim, pripadnicima romske zajednica ništa ne znači to što se razne domaće i međunarodne institucije njih sete samo povodom obeležavanja Međunarodnog danu Roma. Ovoj nacionalnoj zajednici treba posvetiti više pažnje. Živeći u 21. veku, romska manjina se i dalje suočava sa dosta nepravde, uglavnom zbog predrasuda. Svakodnevno smo svedoci govora mržnje prema romskoj manjini u javnom govoru, a naročito na internetu.

Kada je reč o trenutnoj situaciji u Ukrajini, slobodno možemo reči da Romi tamo prolaze kroz novi pakao. Na ovaj Međunarodni dan Roma trebalo bi razmisliti o romskoj zajednici koja posebno pati u ratnoj zoni. Tekuća agresija Ruske Federacije u Ukrajini nanosi strašnu štetu svima. Romi su među milionima Ukrajinaca koji su sada raseljeni i postali izbeglice, tražeći sigurnost prelaskom granica svoje zemlje. Nekima od njih, jezičke barijere i nedostatak zvaničnih dokumenata otežavaju bekstvo. Neophodno je uputiti jasan zahtev svim Evropskim zemljama da pruži pomoć i sigurnost svakom pojedincu kome je potrebna, u interesu njihovih ljudskih prava.

Podrška je potrebna i Romima koji su ostali u Ukrajini. Savet Evrope je prošle nedelje organizovao onlajn konsultacije sa romskim nevladinim organizacijama koje su tamo i dalje aktivne. Uprkos trenutnim uslovima, 35 predstavnika okupilo se da razgovaraju o aktuelnim izazovima sa kojima se suočavaju ukrajinski Romi.

Jednako tako, ne smemo izgubiti iz vida šira pitanja sa kojima se evropski Romi suočavaju i našu sposobnost da pomognemo u njihovom rešavanju. Strateški akcioni plan Republike Srbije za inkluziju Roma i Romkinja je jasan pokazatelj stalne posvećenosti borbi protiv anticiganizma i obezbeđivanju jednakosti. Da, na pipira. Da li se u praksi sve to sprovodi, nisam siguran.

Bez obzira što će se u Srbiji danas mnoga udruženja Roma okupiti u slavljenju Međunarodnog dana Roma, bez obzira što će se sve moguće državne i međunarodne institucije okupiti i govori na raznim javnim skupovima ili u medijima o problemima romske zajednice, ništa to nije dovoljno i ništa nam to ne vredi.

Ako zaista žele svi ti “dušebrižnici”, čast izuzezima, da pomognu ovoj najvećnoj nacionalnoj manjini u Srbiji, onda je potrebno da im obezbede jednake obaveze, ali i jednaka prava, baš kao i svakom drugom građaninu ili građanki u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.