Aleksandar Vučić je samo posledica

Naime, pod uticajem tog perfidnog podmetanja, sve više i više ljudi pita za moje/naše stavove prema Vučiću. I iznenade se kada im kažem da ne razmišljam o Vučiću na način na koji oni to čine. To iznenađenje proizilazi iz njihovog neznanja da ne gradim odnos prema pojedincu, već isključivo prema politici. Iznenade se ili su skeptični. Ovde smo naučeni i u svest nam je usađeno da se opredeljujemo i da živimo prema pojedincima. Da živimo Miloševića, Koštunicu, Tadića, Vučića…

Kada ćemo da živimo život, ideje, stavove, politička opredeljenja? Kada ćemo, kao društvo, prestati da dozvoljavamo da od nas prave čopor tako što ćemo uvek birati vođu, umesto da prvo biramo šta su nam prioriteti i interesi? Dubokog sam uverenja, a i skorija ne baš svetla prošlost me stalno uverava u to, da je naš interes što brži ulazak u EU – zbog svega što nam EU donosi. Čvrsto verujem da je ulazak u EU jedini i osnovni preduslov da naša zemlja postane uređena država, sa uređenim pravnim, ekonomskim, institucionalnim i vrednosnim sistemom. Kažem – preduslov, ali ne i garancija, pošto samo od nas zavisi da li ćemo i u kojoj meri prihvatiti i sprovoditi taj sistem monitoringa i državnog uređenja i uopšte vrednosti koje su od razvijenih zemalja stvorile to što jesu.

Problem Kosova se mora rešiti što pre, jer ne smemo dozvoliti „kosovizaciju“ Srbije, koja će, u tom slučaju, biti večita poštapalica i razlog za razne podele, brojanje patriotskih i izdajničkih krvnih zrnaca.

Zbog toga govorim da me ne interesuje Vučić, jer je on samo posledica. Posledica kohabitacije sa Koštunicom, veštačkog stvaranja SNS-a, koketiranja sa nacionalizmom. Posledica relativizacije zločinačke politike devedesetih. Posledica jurenja za rejtingom, ne razmišljajući o posledicama povlađivanja nacionalnim emocijama. Posledica želje da se vlada, a ne da se menja. On je cena neodgovornosti vlasti i njihove nesvesnosti da je svaka izgovorena reč i doneta odluka preduslov stvaranja atmosfere u kojoj će društvo živeti narednih godina i decenija. Vlasti se menjaju, ali posledice njihovih dela su mnogo trajnije.

Ukoliko želimo da politički pobedimo Vučića, moramo sve učiniti da na vlast dovedemo ljude spremne da ova ključna pitanja istaknu kao prioritet svoga delovanja. I da ih reše.

I zato nije problem smena Vučića, ali ne zato što hoće da gradi auto-put ka Kosovu i Albaniji, nego zato što Vulin i Đurić ne mogu da izgovore nijednu reč a da ne naprave još dublji jaz između Srba i Albanaca. Kada razmišljam o delu opozicije, koji se ovih nedelja sastavlja preko medija (opet bez programa), mogu da razumem njihovu želju da smene Srpsku naprednu stranku i Vučića, ali ne treba to raditi zato što hoće da raspiše referendum i pokrene rešenje problema Kosova, nego zato što taj referendum ili rešenje moraju da budu osnova stvaranja trajnog mira i svesti da svako dalje odlaganje i nepreuzimanje odgovornosti generacijama koje dolaze ostavlja neizvesnu budućnost i nastavak samodestrukcije i agonije. I zato, opozicijo, hajde da ga smenimo – ne zato što nas „gura“ u EU, nego zato što na tom putu ka EU moramo da stvorimo atmosferu i objasnimo građanima zašto je EU to što jeste i zašto su građani EU tu gde jesu; da je put u EU stvaranje i izgradnja institucija, slobodnih medija, političkog uvažavanja, borba protiv svake vrste samovolje. Na tom putu moramo da afirmišemo toleranciju svake vrste, solidarnost, građanske slobode i prava.

Zbog svega što sam napisao u ovom tekstu, jasno je zašto, kao LDP, ne želim da budemo frustrirani Vučićem, kao što nismo bili ni Koštunicom ni Tadićem. Vlasti su se smenjivale, rejtinzi su se menjali, samo su problemi i nerešena pitanja ostala ista kao teška omča koja nas vuče na dno. Ako niste imali pameti i hrabrosti da nas poslušate kao vlast, poslušajte nas kao opozicija, i definišite politiku koja će promeniti i stavove i atmosferu koja ga je dovela na vlast. U suprotnom, nacionalizam i destrukcija će uvek vladati, samo će ime i prezime izvođača biti drugačije.

Autor je član Predsedništva Liberalno-demokratske partije