Da bi psiholozi mogli da razumeju anatomiju psihe, raščlanili su psihički život na pojedinačne psihičke funkcije i svaka funkcija predstavlja deo jedne slagalice koja je sastavljena iz sledećih delova: pažnja, opažanje, mišljenje, pamćenje, učenje, inteligencija, nagoni, emocije, volja i moralnost.
Algoritmi, naročito oni koji se koriste na digitalnim platformama i u modernoj tehnologiji mogu imati značajan, suptilan i dubinski uticaj na gotovo svaku psihičku funkciju.
Najupadljiviji primer algoritamskog uticaja jeste na pažnju, gde su algoritmi dizajnirani da privlače i zadržavaju pažnju korisnika što je duže moguće. Koliko puta se dogodilo da uzmete telefon na kratko, a ostanete znatno duže nego što ste planirali. Na taj način algoritam oslabljuje i vašu volju za funkcionisanjem u realnosti, a ojačava volju da ostanete u virtuelnom svetu.
Da li na kraju svakog dana proveravate statistiku korišćenja telefona i da li se dosledno i iznova zaprepašćujete ukupnom količinom vremena provedenog na telefonu?
Algoritam poput hipnotizera utiče i na našu percepciju, tj. opažanje i mišljenje, jer vrši selekciju informacija favorizujući određene sadržaje.
Stvarajući personalizovani sadržaj za korisnike, algoritam pravi tzv. eho komore ili filter balone u kojima ste izloženi samo onim informacijama koje potvrđuju vaša postojeća uverenja. Eho komore nastaju kada se korisnici okruže istomišljenicima, a filter baloni kada algoritmi dodatno pojačavaju selekciju predlaganjem sličnog sadržaja.
Moć algoritma leži i u mogućnosti oblikovanja moralnih i političkih stavova i ponašanja putem selektivnog prikazivanja sadržaja koji je u skladu sa određenim moralnim vrednostima. Korisnici mogu biti podstaknuti da formiraju željene moralne i političke stavove, ali i predrasude po rodnoj, verskoj ili nacionalnoj osnovi.
Algoritam može personalizovati i olakšati proces učenja prilagođavajući se sposobnostima i potrebama svakog učenika ili studenta, ali i umanjiti moć kritičkog razmišljanja, jer korisnici se mogu isuviše osloniti na tehnologije kada je u pitanju rešavanje problema ili donošenje važnih odluka. Koliko puta smo verovali navigaciji koja nas je vrtela u krug?
Na osnovu analize potrošačkog ponašanja algoritmi mogu predvideti i podstaknuti kupovinu ili konzumiranje određenog sadržaja, što utiče na nagonsku i emocionalnu psihičku funkciju. Najviralniji sadržaji postaju oni koji ciljaju na emocije straha, radosti, tuge ili besa.
Svest je najviša saznajna funkcija čoveka i ima integrativnu ulogu u psihičkom životu. Ona je lepak koji povezuje delove slagalice. Ukoliko konstantno radimo na oblikovanju svoje svesnosti, manja je verovatnoća da dopustimo da je oblikuje algoritam.
Kada sledeći put dopustite algoritmu da izabere muziku umesto vas, ili predloži seriju ili film, postavite sebi pitanje da li vas možda algoritam bolje poznaje, nego što poznajete sami sebe.
U cilju proširenja svesnosti možete sebi postaviti i pitanje da li je algoritam tu da olakša vaše funkcionisanje ili da ga kontroliše.
Za svaku određenu psihičku funkciju postoji i njen poremećaj. Algoritam najverovatnije neće dovesti do drastičnog oštećenja psihičkih funkcija, ali važno je znati da on funkcioniše na dosta suptilnijem nivou, gde nežno oblikuje našu kogniciju, emocije i ponašanje. Ako to radi nama, odraslim i formiranim pojedincima, zamislite samo šta radi deci. Zašto mu to dopuštamo?
Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.