Amazoni teku Srbijom 1Foto: Medija centar Beograd

Jedna vest prošla je skoro pa nezapaženo.

Korona kriza nije, kako se laički veruje, uništila sve u srpskoj privredi.

Ima preduzeća, biznisa i preduzetnika koji su doživeli pravi bum.

Sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije Marjan Stojanović izjavio je pre neki dan da su se u vreme krize najbolje snašle firme koje su odlučile da svoju robu i usluge prodaju onlajn, a da je poseban bum napravila – dostava.

Dostava je, objasnio je Stojanović, počela kao dostava hrane, ali kako se kriza produžila i produbila, proširila se i na dostavu, ne samo iz restorana, već i na robu široke potrošnje iz apoteka, trgovinskih centara, malih prodavnica do velikih trgovinskih lanaca.

Kako su rasle potrebe mušterija, tako se širio posao u kome je posao našlo deset puta više radnika nego pre pandemije.

Takva prodaja „usladila“ se i proizvođačima i potrošačima i dostavljačima.

Sad odjednom proizvođači zahtevaju da onlajn trgovina postane sistemski način prodaje i posle krize.

Bum dobavljačkog biznisa doneo je stotinama firmi u Beogradu i drugim većim gradovima u Srbiji i njihovim vlasnicima prihode o kojima pre krize nisu mogli ni da sanjaju.

Značajno povećani prihodi omogućili su im da investiraju u novu opremu (neko je kupio bicikl, neko je s bicikla prešao na tri bicikla pa na motocikl, neko s motocikla prešao na mali auto, pa na dva-tri auta), nova radna mesta (počeo je sam, onda je zaposlio dva druga a sada ima deset-petnaest radnika) i proširenje portfolija ponude (knjige, tehnika, elektronika, sitan nameštaj, tekstil….) a mnogi su uvećali i svoje lično bogatstvo.

Ako to tako izgleda „na lokalu“, na relativno malom tržištu kakvo je Srbije, nije teško zamisliti kako je takav biznis „eksplodirao“ na globalnom nivou.

Eto, na primer, slučaj s kompanijom Amazon.

Protivnici lične inicijative i gadljivci na nemirni preduzetnički duh već mesecima optužuju vlasnika Amazona Džefa Bezosa da se bezobrazno i bezobzirno obogatio u vreme pandemije i nariču kako je ova godina je bila dobra za bogataše.

Slušajući te žalopojke moglo bi se pomisliti da Bezos dodatnih 110 milijardi nije mogao da zaradi legalno nego tako što je nekome ili ukrao te pare, ili je špekulisao na Berzi, ili igrao na odnos valuta, ili je neku robu „valjao na crno“.

Ništa od toga.

Bezos nije ni od koga ništa ukrao, nije muljao na crno, nije se služio nedozvoljenim radnjama, nije lažno pumpao vrednost kompanije na berzi.

Samo je biznis koji je već imao proširio i stavio u funkciju zadovoljavanja potreba, ne kao do sada desetina miliona, nego stotina miliona ljudi širom planete.

Uradio je isto što i dobavljači u Srbiji, samo na mnogo većem tržištu.

I za te domaće (srpske) preduzetnike ovo je bila odlična godina jer su radili isto što i Bezos, krizu su shvatili kao šansu da uvećaju postojeći ili stvore novi biznis i, naravno, da dobro zarade.

Da i u Srbiji ima berze, investitori bi nagradili sve te male domaće preduzetnike i uvećali vrednost njihovih kompanija kao što su Bezosa nagradili na Njujorškoj berzi, kupujući deonice Amazona i podižući mu vrednost na 1,6 biliona dolara (rast od početka godine više od 75 odsto).

Bezos i njegove mini replike iz Srbije nisu se obogatili uprkos (kako tvrde protivnici preduzetništva) nego baš zahvaljujući krizi.

Da bi neko u biznisu, pa i u vreme krize, imao korist mora da ima pamet i hrabrost da u njega uđe.

To što su Džef Bezos i stotine njegovih srpskih kolega pomogli potrošačima nije bio nikakav ilegalan, kriminalni i kažnjiv posao.

Naprotiv, izgradili su biznis koji je omogućio milionima ljudi da prežive pandemiju izbegavajući rizik zaražavanja virusom odlaskom u prodavnicu po neophodne lekove, namirnice, uređaje i druge potrepštine.

Kriza je omogućila da i Srbija ima svoje male Amazone, makar i u nastajanju.

Neki od njih možda će jednog dana biti veliki kao Amazon, a njihovi vlasnici bar približno bogati kao Bezos.

Onima koji neizlečivo veruju da je Džef Bezos bad guy ostaje da razmisle zašto se oni nisu setili?

I ko im je branio da to isto urade?

Ili im je bilo lagodnije da se zadovolje skromnom državnom apanažom i da pljuju ljude koji su razumeli da im se ukazala prilika, zasukali rukave, ponudili neophodnu uslugu potrošačima i od toga napravili biznis?

Autor je novinar

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari