Ambasada Azerbejdžana: I Azerbejdžanci su oslobađali Beograd

Nemamo nameru da ovom prilikom govorimo o svim postignućima i izuzetnoj ulozi koju je naš nacionalni lider Hejdar Alijev ostvario u osiguravanju bezbednosti i blagostanja čitavog Kavkaskog regiona i šire, s obzirom da je energetska strategija koju je on razvio isto tako značajno doprinela i energetskoj bezbednosti u svetu, a naročito u Evropi.

Dovoljno je pomenuti da je Hejdar Alijev dao veliki lični doprinos jakom i iskrenom prijateljstvu azerbejdžanskog i srpskog naroda. Koreni tog prijateljstva, koje se g. Petroviću očito ne sviđa, sežu u 1944. godinu, kada je 223. azerbejdžanska narodna streljačka divizija učestvovala u oslobođenju Beograda od nacističkih okupatora, čija je sedamdeset deveta godišnjica u Srbiji obeležena pre nekoliko dana.

U pogledu istorijskih činjenica, sadržaj članka o konfliktu između Jermenije i Azerbejdžana u Karabahu prepun je netačnih informacija i neosnovanih tvrdnji. Nedavna dešavanja u našem regionu predstavljena su na iskrivljen i pristrastan način. S ovim u vezi, želimo da istaknemo sledeće kako bismo uneli više jasnoće u pitanje o kome je reč.

– Egzodus poslednjih Azerbejdžanaca sa teritorije savremene Jermenije počeo je još 1987. godine. Na hiljade Azerbejdžanaca je prognano, a na stotine pobijeno u pogromima i nasilju tokom etničkog čišćenja u Jermeniji i Karabaškom regionu Azerbejdžana. Provokaciju iz 1988. godine, usmerenu protiv Jermena koji žive u Azerbejdžanu, organizovali su jermenski nacionalisti i oficiri KGB, sa ciljem opravdavanja jermenskog preotimanja Karabaškog regiona. Istraga provokacije potvrdila je ovo. Počinioci svih zločina počinjenih tokom provokacije privedeni su pravdi neposredno posle događaja.

– Početkom 1990-ih godina, Jermenija je uz inostranu vojnu, političku i ekonomsku pomoć pokrenula agresiju i okupirala Karabaški region i još sedam regiona Azerbejdžana koji okružuju Karabah. Oko milion Azerbejdžanaca nasilno je proterano iz svojih domova. Na hiljade civila je pobijeno i osakaćeno. Samo u februaru 1992, kada su jermenske oružane snage osvojile grad Hodžali, 613 civila, uključujući decu, žene i stare, brutalno je masakrirano. Skoro četiri hiljade civila se i dalje se vodi kao nestalo. Do današnjeg dana, niko u Jermeniji nije odgovarao za ove zločine protiv čovečnosti.

– Savet bezbednosti UN usvojio je četiri rezolucije (822, 853, 874, 884) kojima se zahtevalo da Jermenija bezuslovno povuče svoje trupe sa okupiranih teritorija Azerbejdžana. Ali, ove rezolucije nisu sprovedene gotovo 30 godina, sve dok ih Azerbejdžan nije svojeručno sproveo 2020. godine.

– Azerbejdžan je skoro 30 godina učestvovao u pregovorima, sa ciljem da konflikt reši na miran način, saglasno međunarodnom pravu. Međutim, Jermenija je odbijala svaki kompromis i 2020. godine de fakto zahtevala prisajedinjenje svih okupiranih teritorija Azerbejdžana Jermeniji. Iste godine, rukovodstvo Jermenije je zapretilo da će biti „još ratova za još teritorija“ i nastavilo s napadima na Azerbejdžanska naselja blizu kontaktne linije i vojnim provokacijama protiv međunarodne infrastrukture za izvoz energije.

– Godine 2020, Azerbejdžan je pokrenuo kontraofanzivnu operaciju, koja je rezultirala porazom jermenskih oružanih snaga, oslobođenjem azerbejdžanskih teritorija i potpisivanjem Trilateralne izjave, od strane predsednika Azerbejdžana, predsednika Rusije i premijera Jermenije 10. novembra.

– Prema klauzulama Trilateralne izjave, između ostalog, paralelno sa razmeštanjem ruskih mirovnih snaga, Jermenija mora da povuče ostatak svojih snaga i da između eksklave Nahčivan i glavne teritorije Azerbejdžana otvori transportni koridor kroz Zangezurski region. Međutim, Jermenija ponovo nije izvršila svoje obaveze, već je, uz pomoć nekih regionalnih i vanregionalnih činilaca, pokušala da promeni vojnu situaciju na terenu, putem neprekidnih vojnih provokacija duž granice sa Azerbejdžanom, kao i u Karabaškom regionu.

– Azerbejdžan je Jermenima u Karabaškom regionu obezbedio slobodan i nesmetan pristup Lačinskom koridoru radi komunikacije sa Jermenijom. Međutim, Lačinski koridor je od strane Jermenije neprestano zloupotrebljavan za krađu prirodnih resursa, prenos oružja, mina i ostale vojne opreme, kako bi se njihove preostale vojne jedinice na azerbejdžanskim teritorijama snabdele i pripremile za „osvetu“.

– U aprilu 2023. godine, Azerbejdžan je morao da postavi granični kontrolni punkt na Lačinskom koridoru, kako bi sprečio gorepomenute ilegalne aktivnosti na svojoj teritoriji. Ipak, prevoz humanitarnih sredstava duž koridora nije prestao sa radom.

– Uprkos gotovo trogodišnjim apelima Azerbejdžana da Jermenija povuče nezakonito prisutne jermenske trupe, jermenska vojska nastavila je da postavlja nove mine i otvara oružanu vatru na azerbejdžanske vojnike i civile. Na dan 18. septembra 2023. godine, šest Azerbejdžanaca je poginulo od Jermenskih mina.

– Napokon, 19. septembra 2023. godine, Azerbejdžan je odlučio da protiv ilegalno prisutnih jermenskih oružanih formacija na azerbejdžanskim teritorijama preduzme lokalizovane antiterorističke akcije, koje su se posle 24 sata završile predajom jermenskih trupa i raspadom separatističkih marionetskih struktura koje je Jermenija tokom okupacije stvorila u Karabaškom regionu Azerbejdžana.

– Azerbejdžan trenutno u Karabahu sprovodi proces reintegracije svojih građana jermenskog porekla u političke, društvene i ekonomske strukture države. Program reintegracije je već razrađen. Predstavnici azerbejdžanskih vlasti i lokalnih Jermena se redovno sastaju kako bi diskutovali o hitnim, humanitarnim, i ostalim, dugoročnijim pitanjima. Ponovo se uvode struja i gas, dostavljaju se hrana, lekovi i ostale potrepštine, a obezbeđena je i medicinska pomoć. Mora se naglasiti da su etnički Jermeni koji su odlučili da napuste region Karabaha i presele se za Jermeniju učinili to dobrovoljno, pod uticajem jermenske anti-azerbejdžanske propagande. Dobrovoljni karakter njihove odluke potvrđen je od strane misije UN, koja je nedavno posetila region. Ako se predomisle, oni imaju pravo da se vrate u Karabah, gde će dobiti azerbejdžansko državljanstvo i biti uključeni u proces reintegracije.

– Azerbejdžan je multietnička, multikonfesionalna i multikulturna zemlja u kojoj predstavnici raznih etničkih grupa i verskih konfesija vekovima žive u miru i harmoniji, kao jedna porodica. Građani Azerbejdžana jermenskog porekla uživaće sva prava koja im garantuje Ustav Republike Azerbejdžan i nastaviće da budu deo prosperitetne azerbejdžanske nacije.

U zaključku želimo da izrazimo svoje snažno neslaganje sa tvrdnjom g. Petrovića kako „Srbija treba da bira prijatelje koje dele iste vrednosti“ i njegovom pretpostavkom da su naše dve nacije fundamentalno različite. Čvrsto verujemo da su vrednosti naša dva prijateljska naroda – Azerbejdžanaca i Srba – istovetne, baš kao i vrednosti svih ostalih nacija, bez obzira na rasu, etničku ili versku pripadnost. Ono što u današnje vreme najmanje treba savremenom svetu, suočenom sa toliko izazova, jesu nove linije podele, zasnovane na kontroverznom pitanju „različitih vrednosti“.

Ambasada Republike Azerbejdžan u Republici Srbiji (akreditovana i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.