Ambasador Velike Britanije: Velika je šteta što mnogi u Srbiji imaju bolje mišljenje o Rusiji nego o Britaniji i Zapadu

– Veliko mi je zadovoljstvo što imam priliku da se obratim novoj generaciji budućih viših rukovodilaca kako političkih tako i institucija sistema odbrane i bezbednosti Srbije. Posebno se radujem razgovoru nakon predavanja kao i da čujem vaša razmišljanja. Kao neko ko je relativno nov ambasador, željan sam da slušam koliko i da govorim. Smatram da naši odnosi treba pre svega da se zasnivaju na međusobnom poštovanju i zajedničkim interesima, rekao je ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson.

Četiri prioriteta britanske spoljne politike

Srbija je važna zemlja, ne samo u regionu, već u celoj Evropi i ja želim da se usredsredim na izgradnju našeg partnerstva.

To ne znači da ćemo se složiti po svim pitanjima, ali smatram da je izuzetno važno da pažljivo slušamo jedni druge i probamo da razumemo naša gledišta.

Dozvolite mi da se za početak osvrnem na poziciju Ujedinjenog Kraljevstva po pitanju globalnog bezbednosnog konteksta i ulogu i mesto regiona Zapadnog Balkana , kao i na moje ambicije kada govorimo o britansko – srpskim bilateralnim odnosima.

Mi smo 2021. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu objavili dokument pod nazivom „Integrisani pregled“ (Integrated Review) u kome su izneti naši prioriteti spoljne politike, odbrane, bezbednosti i međunarodnog razvoja. Nazvan ‘Globalna Britanija u konkurentom vremenu’, ističe četiri krovna prioriteta britanske Vlade:

* Kao prvo, prepoznavanje važnosti tehnološkog primata, koji leži u osnovi svih oblika moći u modernom svetu, od političkih do odbrambenih i bezbednosnih, i ambicija Ujedinjenog Kraljevstva da postane i ostane vodeća i odgovorna globalna sila iz oblasti nauke, tehnologije i kibernetike.

* Kao drugo, prepoznavanje rastućeg pritiska na međunarodne institucije, zakone i normative koji čuvaju jedinstveni globalni mir i napredak od 1945. godine, uz isticanje potrebe za njihovim obnavljanjem i modernizovanjem, uključujući i one koji se odnose na novo doba konkurencije između velikih sila u sajber prostoru i svemiru.

* Kao treće, isticanje potrebe da ojačamo britansku odbranu i bezbednost, kako u našoj zemlji tako i izvan nje, po pitanju velikog broja pretnji, uključujući: pretnje od drugih država, terorizam, organizovani kriminal i proliferaciju oružja.

* I na kraju, ističem neophodnost jačanja naše nacionalne otpornosti i snage kako bismo sprečili, pripremili se za i pružili odgovor na čitav dijapazon pretnji počevši od globalnih pandemija do ekstremnih vremenskih uslova, od privredne do energetske bezbednosti – uz napomenu da je rešavanje problema klimatskih promena i nestanka biodiverziteta broj jedan međunarodni prioritet Ujedinjenog Kraljevstva.

Smatram da su ovi prioriteti smisleni i ostaju u potpunosti relevantni.

Posebno sam zadovoljan što vidim da su oni odraz kako rizika tako i mogućnosti koje su nerazdvojive od neverovatno brzog tehnološkog razvoja.

Od suštinskog je značaja da sarađujemo u ovim oblastima tako da mi je izuzetno drago što vidim sa koliko energije Srbija prilazi i prihvata tehnološku revoluciju iz oblasti veštačke inteligencije i biotehnologije.

Srbiji nije u interesu da Rusija bude uspešna u Ukrajini

Ipak, samo dve godine nakon objavljivanja „Integrisanog pregleda“, napad Rusije na Ukrajinu je pokazao da je neophodno da osvežimo našu strategiju. Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje pri svojoj odluci koja je potpuno jasna i nedvosmislena da je bezbednost i napredak Evroatlantskog regiona naš prioritet broj jedan.

Surova invazija Rusije na miroljubivog suseda, oduzimanje rezervi hrane i energenata pod oružjem, njena neodgovorna retorika po pitanju nuklearne politike, promenila je pravila igre. Rusija ne preti samo Ukrajini.

Želja da se oživi princip da su moćni u pravu, da velike zemlje mogu nekažnjeno da napadnu slabije susedne zemlje, je pretnja svima.

Mi pozdravljamo jasnu osudu ovog nezakonitog rata od strane Vlade Srbije, kao i važnu finansijsku i tehničku vrstu pomoći koju ste uputili Ukrajini.

Znam da mnogi građani Srbije imaju visoko mišljenje o Rusiji i možda im je teško da se pomire i razumeju ovaj bratski rat između dva pravoslavna naroda.

Ali ipak, čvrsto sam uveren, Srbiji nije u interesu da Rusija bude uspešna u Ukrajini.

Dakle, prvi od pet prioriteta našeg novog ministra spoljnih poslova je pomoć Ukrajini da dobije rat protiv ruske agresije i ponovo izgradi svoju privredu.

Drugi je da pokuša da obezbedi održivi mir, i polazeći od te osnove, izgradi dugoročno, dvodržavno rešenje, kako bi se konačno završio decenijski sukob između Izraela i Palestinaca na Bliskom istoku, i sprečilo njegovo širenje.

Treći je realizacija „Integrisanog pregleda“ na način koji jača bezbednost i otpornost UK na čitav niz pretnji.

Četvrti je da iskoristimo našu prednost vodeće međunarodne razvojne sile kako bi pomogli kod rešavanja ključnih globalnih izazova, uključujući klimatske promene i smanjenje siromaštva.Peti je jačanje ekonomije i kreiranje većeg broja radnih mesta u UK.

Srbija i Zapadni Balkan

Gde se i kako Srbija i Zapadni Balkan uklapaju u tu širu sliku?

Dakle, kao što sam već napomenuo evroatlantska bezbednost ostaje tema broj jedan za UK, a mi znamo da se ovaj region nalazi u srcu Evrope, ne na njenoj periferiji. Istorija nas je naučila da bezbednosni problemi ovde mogu brzo da preskoče druge prioritete.

Tako da bezbednost ovog osetlivog regiona nam je izuzetno važna. Vi razumete bolje od mene nasleđa nerešenog sukoba iz 1990-ih – između Srbije i Kosova, kao i u Bosni i Hercegovini.

Kada su formirani KFOR i EUFOR niko od nas nije očekivao da će oni biti potrebni 20 godina kasnije. I nažalost dokaz da je to i dalje slučaj, kao što je pokazala nedavna sramotna epizoda u Banjskoj, je naš zajednički neuspeh.

Sve ove nerešene tenzije, u okviru država i između država, koče potencijal regiona.

Prvo pitanje koje svaki investitor postavi se tiče bezbednosti. Srpska privreda je na dobrom putu. Ali nije dovoljno razvijena s obzirom na razliku u odnosu na zemlje koje su se priključile Evropskoj uniji pre okvirno 15 godina. Širom regiona, BDP po glavi stanovnika je između 25-50 odsto proseka EU.

Ovo sve dovodi do odliva mozgova iz zemalja regiona, što otežava sprovođenje reforme zbog nedostatka kapaciteta i začarani krug postaje sve komplikovaniji.

Bili smo zajedno na istoj strani u ključnim istorijskim trenucima

Dakle kako ja vidim budućnost srpsko-britanskih odnosa sada kada znamo kako stojimo?

Dozvolite mi da budem veoma direktan.

Nisam zadovoljan širinom i snagom našeg odnosa.

Čitao sam puno istorijskih knjiga pre nego što sam došao u Srbiju i naučio sam dosta o našoj zajedničkoj istoriji još od pre 180 godina, tačnije 1837. godine u vreme Miloša Obrenovića kada je prvi britanski konzul, pukovnik Džordž Lojd Hodžis stigao u Srbiju.

Tokom Velike istočne krize 1875. godine Vilijam Gledston je osudio tursku brutalnost nad Srbima i drugim južnim Slovenima, a tri godine kasnije britanski premijer Bendžamin Dizraeli je bio taj koji je pomogao da Srbija bude priznata kao nezavisna država tokom potpisivanja Berlinskog sporazuma.

U Prvom sveskom ratu, anglo-srpsko savezništvo je dostiglo možda najveće visine.

Hrabri otpor koji je pružala Srbija austrougarskom napadu, uz saosećanje zbog patnji izazvanoj tifusnom groznicom, je širilo interesovanje i želju za pružanjem podrške u Britaniji.

Pod vođstvom Dr Elzi Inglis, na stotine Britanki se prijavilo da dođu u Srbiju kao doktorke, sestre, bolničarke i vozači i na taj način spasu hiljade života. Flora Sends je bila prva žena oficir u srpskoj vojsci i jedina Britanka učesnica u borbama na prvoj liniji fronta.

Poslata je britanska pomorska misija pod komandom kontraadmirala Ernesta Trubridža kako bi se pomoglo Srbima da odbrane Dunav.

Nakon poraza vojske, sam Trubridž se povlačio zajedno s njom na Krf.

U međuvremenu Teološki fakultet Beogradskog univerziteta je odveo izbeglice u Oksford, podstičući građenje bliskih odnosa između Srpske pravoslavne i Anglikanske crkve koja je oličena u besedi vladike Nikolaja Velimirovića u katedrali Svetog Pavla u Londonu, 1916. godine.

U Drugom svetskom ratu, Britanija i Srbija su se opet našle zajedno kao saveznici pred strašnim ishodom.

Nakon nemačke okupacije, Britanija je poslala vojnu misiju prvo kod Draže Mihailovića, a zatim kod Josipa Broza Tita, kako bi pomogla pobedu nad Nacistima i na kraju oslobađanju Jugoslavije.

Posle rata, Tito je postao prvi državnik koga je posetila novokrunisana kraljica Elizabeta 1953. godine nakon njegovog razilaženja sa Staljinom 1948. Jugoslavija je bila nesvrstana ali je održavala srdačne odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Kraljica je bila u državnoj poseti ovde 1972. godine, a njena ćerka princeza Ana mi je rekla da je se i dalje seća i nosi lepe uspomene.
Možemo naširoko da razgovaramo o složenosti vaše istorije i ulozi Britanije u njoj.

Kao što je Čerčil jednom rekao, Balkan napravi više istorije nego što može da potroši. Ali za mene ono što je najvažnije je da su Srbija i Britanija bile na istoj strani zajedno u ključnim trenucima istorije bez obzira na užasne ishode.

Naša bliža istorija je naravno još složenija.

Iako sam ja bio u školi i na fakultetu 1990-ih, razgovarao sam sa ljudima koji su bili uključeni sa britanske strane i znam koliko njih iskreno žali što nisu bili u stanju da ubede Miloševića da promeni politiku.

Jedan od mojih prethodnika, ser Ivor Roberts, dva puta je tajno bio u Beogradu pokušavajući da to uradi.

Ali nije uspeo. NATO vazdušna kampanja je počela.

I sada imamo situaciju da mnogo ljudi u Srbiji imaju bolje mišljenje o Rusiji nego o Britaniji i Zapadu. To je, po meni , velika šteta. Ali u isto vreme jedna istorijska anomalija.

I ja smatram da je moj zadatak da pokušam da nas vratim na jedan pozitivniji pravac.

Ne verujte u sulude teorije zavere

Kako bih uspeo u tome, planiram da se usredsredim na tri ključna aspekta našeg odnosa.

Kao prvo, želim da unapredim naše odnose iz oblasti privrede i trgovine. Imamo dobre osnove za to. Očekujem da će naša trgovinska razmena po prvi put premašiti jednu milijardu evra ove godine.

Posebno mi je drago kada vidim da sarađujemo u modernim granama privrede. UK je na trećem mestu kada govorimo o trgovini iz sektora usluga.

Ali ja želim mnogo više. Mi možemo Srbiji da ponudimo do 4,5 milijarde funti vrednosti UK kreditnih finansija. To je zaista velika suma novca, i naš plan je da podržimo neke veoma velike projekte koji se tiču infrastrukture i obnovljive energije.

Čineći to očekujemo da ćemo dovesti veliki broj sjajnih novih britanskih kompanija na srpsko tržište.

Snažniji trgovinski odnosi će biti bedem i brana od mogućih turbulencija u budućnosti i daće nam razlog da nastavimo da razgovaramo, bez obzira na političku klimu.

Ako posmatramo jače trgovinske veze kao ojačanje transakcione baze našeg odnosa, onda su čvršći bezbednosni odnosi za mene osnova građenje poverenja. Poverenje mora da se zasluži, obostrano. Za to je potrebno vreme.

Ali već se dešavaju neke sjajne stvari. Kada govorimo o vojnoj saradnji, srpski i britanski vojnici su angažovani zajedno u misiji UN na Kipru, a naše vojno partnerstvo se razvija i unapređuje u oblastima vojne medicine, vojnog obrazovanja i saradnje vojnih obaveštajnih agencija.

Kada govorimo o organima reda, naši službenici izuzetno dobro sarađuju i bore se protiv zajedničkih pretnji, od ilegalnih migracija do organizovanog kriminala.

Možda ste čitali u novinama o zajedničkoj srpsko-britanskoj operaciji krajem prošle godine kada je uhapšeno nekoliko lica osumnjičenih za pranje novca u jednoj od najvećih provala i pljački u istoriji Britanije, pri čemu su oštećene strane bile Tamara Ekleston i Frenk Lampard.

Ali mislim da možemo još mnogo toga da postignemo zajedno, uključujući saradnju u nekim novijim oblastima poput sajber bezbednosti gde je opšte prihvaćeno i priznato da je UK globalni lider.

I na kraju, ja želim da radim na poboljšanju ugleda UK-a u Srbiji, kao i reputaciji Srbije u UK.

Moramo povećati i širiti dijalog između naših vlada, parlamentaraca, privrednika i građana, kako bismo izgradili bolje razumevanje.

Ako ste ikada čitali, ili, nadam se da ne, poverovali u sulude teorije zavere koje vole da objavljuju u proruskim tabloidima poput Informera ili Novosti, onda ćete razumeti da to nije uvek lak zadatak.

Ali smatram da je jako važan, u oba smera. A imamo sjajne stvari koje možemo da iskoristimo.

Od Premijer lige do Eda Širana, od Mućki do Džejmsa Bona, Srbi i Britanci su odrasli gledajući iste filmove, serije, emisije, sport, slušajući istu muziku.

Imamo isti smisao za humor i ako umemo da se smejemo zajedno onda sigurno možemo da nađemo načine da se malo više zavolimo!
Moja molba na kraju je da posmatrate UK kao partnera. Ne moramo da imamo iste izbore.

Mi u potpunosti poštujemo vašu vojnu neutralnost, iako smatramo da NATO i Srbija mogu još bolje i više da urade zajedno.

Nećemo se uvek složiti. Nećemo uvek raditi sve ispravno. Ali imajte na umu da naš današnji odnos ne treba da stagnira. Hajde da sarađujemo i iskoristimo prilike koje su pred nama. Da učimo jedni od drugih, da gradimo poverenje.

I možda, i samo onda, možemo zajedno da izgradimo moderno, dinamično partnerstvo koje je okrenuto ka budućnosti, kao zaslužnog naslednika našeg savezništva kroz istoriju.

Predavanje polaznicima 13. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane na Školi nacionalne odbrane „Vojvoda Radomir Putnik“