Američki efektno

Tim pre što ovaj kandidat dolazi sa aurom svetskog čoveka i iskustvom u međunarodnoj diplomatiji gde su kontakti zakon i koje će, kako je obećao, u reklami staviti na raspolaganje građanima Srbije. Dalje idu kadrovi s prirodnim lepotama zemlje i njenim potencijalima uključujući i ljudske resurse da bi sve završilo u američkom stilu – Vuk Jeremić sa suprugom Natašom pozdravlja publiku a ona uzvraća aplauzom. Ova završna scena deluje posebno efektno i filmično ne samo što je retko viđamo kod nas, nego zato što bračni par Jeremić ima neodoljivo sličan telesni stav, kakav imaju supružnici u američkim predizbornim kampanjama i TV serijama. Sve ostalo, izuzev SMS- ova, u ovom spotu deluje kao nasleđe iz Demokratske stranke, čitaj – vreme Borisa Tadića, jer smo i u njegovim predizbornim kampanjama mogli, recimo, da vidimo krave, kao i podsećanje na to gde su bili, šta su radili i koje su posledice izazvali oni koji su danas na vlasti.

Slogani poput „Moramo bolje“, a posebno „Pokrenimo promene!“ bi ovde možda trebalo zabraniti. Ne zato što su loše i izlizane od preterane upotrebe bez pokrića, nego što one teško mogu da imaju efekta u narodu koji voli da kaže „ne moram ništa, osim da umrem ili „ćuti, da ne bude gore“. Rečju, ništa ne menjaj jer svaka promena, ne daj bože inovacija, pretpostavlja katastrofu. U tom smislu, Jeremićev protivkandidat od početka ima bolju taktiku. Ne samo da je u trenutku raspisivanja predsednica parlamenta nekoliko puta naglasila reč stabilnost, nego su isto ponavljali i svi ostali „predsednikovi ljudi“, uključujući i Aleksandra Vučića. Ono gde je Jeremić iskoračio u odnosu na ostale jeste što je napravio fejk TV duel s premijerom i što ističe da ne deli s njim mišljenje kada kaže da smo lenj i neodgovoran narod. „Ja se sa tim ne slažem“, tvrdi Jeremić i deluje iskreno. Nismo lenji, nismo neodgovorni, ali umemo da ispadnemo namagarčeni. To je demonstrirano u Jeremićevom spotu „Sve počinje u glavi“ koji deluje kao srpska varijanta horora „Okružen mrtvima“. Sve se zbiva noću. Glavni junak je primoran da zuri u lažna obećanja vlasti koja su mu stalno ispred nosa a zahvaljujući naročitoj instalaciji, nalik selfi stiku, koja mu ide direkt iz glave. Oko njega bauljaju isti takvi zombiji a preokret će se desiti kad glavni junak spazi svoj odraz u ogledalu i hitro se oslobodi instalacije na glavi. Još jedan happy end s poukom „Sve počinje u glavi“, mada bi u Jeremićevom slučaju moglo da stoji i – ima nešto i u prethodnoj političkoj slavi.