Foto: Privatna arhivaSrbija se zahvaljujući Vučiću i ostalim akterima regionalne političke scene nalazi u krležijanskoj balkanskoj krčmi i sve više dobija oblike sumanute tragikomedije u kojoj je najvažnije da se ne izgube glasovi na domaćem terenu, s jedne strane, dok se s druge igra jedna igra sa velikim silama i to dvostruka – jedna se zove „američki poker“ a druga „ruski rulet“!
Glavni igrač na Balkanu koji je za sebe umislio da može sve to svojom „ingenioznošću“ da izdrži na svojim plećima i nedoraslom intelektu za takvu vrstu hazarda je dakako naš predsednik Aleksandar Vučić. Sa Amerikancima već uveliko igra poker pri tome nesvestan da u isto vreme igra i ruski rulet.
Podizanjem nove gvozdene zavese Srbija je geopolitički pripala sa ove strane, što u prevodu znači da posle izbora u Bosni i Hercegovini mi moramo uvesti sankcije Rusiji i dozvoliti Prištini da uđe u Ujedinjene nacije. Ukoliko se to ne dogodi, Srbija će na jedan ili drugi način biti izložena ozbiljnoj patnji.
Rešenje kosovskog pitanja Vučić svesno već skoro deceniju prolongira i tako svakim danom smanjuje šansu i mogućnost Srbiji da dođe do ozbiljnih koncesija u vezi sa ovim pitanjem. On zna i to jako dobro da za uvođenje sankcija Rusiji neće biti nikakvih nagrada od strane Zapada i to je glavna kvaka kako saopštiti građanima da je zavesa pala onoga dana kada je počeo ukrajinski rat, da Rusija nije deo te civilizacije i tog sveta, a da mi hoćemo upravo da budemo deo te civilizacije.
Suštinski to će u stvari i biti nagrada koja podrazumeva obavezu Srbije da se zajedno sa drugima za nju borimo i tako je Vučić suštinski pomešao dve igre. Ako Kosovo pusti u UN, može da pregovara o ozbiljnim dobicima kako za Srbiju i Srbe na Kosovu, tako i na Zapadnom Balkanu. Bez promena granica, naravno. Pošto ne sme to da radi zbog straha od gubitka glasova, onda dovodi zemlju u opasnost da na kraju ne dobijemo ništa, a da Kosovo moramo da priznamo, ne samo da postanu deo UN već i po modelu dve Nemačke.
Takođe pošto se boji da će izgubiti glasove ne uvodi sankcije Rusiji, već se cenjka i traži nagradu kao kompenzaciju za učinjeno „herojsko“, a već davno obećano da će upravo tako učiniti. Sveopštom radioaktivnošću svojih medija doveo je do toga da u Srbiji osamdeset posto ljudi voli Putina, što u njegovoj imaginaciji predstavlja dobre karte u pokeru i ruletu koju igra i s jednima i s drugima. Greška je u tome što Vučić ne shvata da ovoga puta nema igre i kockanja oko ruskog pitanja, to više nije moguće. Tako da je ova partija prerasla u ruski rulet koju igra nesuđeni politički pokeraš.
Sve ovo gorenavedeno je naizgled uništilo opoziciju pa više nema ko da artikuliše između 17 i 35 posto prozapadnih glasača u Srbiji kojima su vezane ruke i moraju da čekaju rasplet koji se očekuje narednih nedjelja i koji se razvojem teške autokratije i fašizmom u naznakama sveo na političke odluke jednog čoveka.
Običnom građaninu je samo važno da mu ne eksplodira lobanja u ovoj sumanutoj trci Vučićevoj od bežanja od gubitka glasova, a samim tim i vlasti za koju se grčevito drži kao mačka kandžama na usijanom limenom krovu.
U ovakvu turobnu realnost uvukao nas je niko drugi do on koji je potpuno šizofreno umislio da je apsolutni vladalac naših života i opstanka Srbije. Neće biti baš tako, nego dozovimo se pameti i oslobodimo se hipoteke radikalsko-komunističke idiotske politike.
Autor je novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
