Rade Marković Foto: Privatna arhiva U jednoj od nekoliko obrada TV serije „Fargo“ vođen je ovaj vrlo ilustrativan dijalog između američkog saveznog maršala i šefa jedne od mafijaških grupa u nekom gradiću u državi Misuri.
U svim varijantama serije krvavi događaji koje serija prikazuje dešavaju se u nekoj od manjih država u nekom njenom skrajnutom gradu. Zanimljivo je da sled događaja uvek izmiče kontroli ma koliko neka usijana glava mislila da je moćna da stvari kontroliše, poput nekog lokalnog Boga ili diktatora npr. šerif koji je ovde junak došao je iz susedne države u potrazi za dve odbegle zatvorenice opasne prošlosti i zle naravi koje su našle utočište kod mafiaškog kuma.
No, nije ovde reč o seriji Fargo. Psihološka dijagnoza koju šerif kroz razgovor daje upotrebljiva je i u različitim vremenima i na različitim prostorima.
Pa evo: dijalog američkog šerifa i šefa mafijaške grupe:
K(kriminalac): Porodica mi je na bezbednom. Čak ni ti ne možeš da je nađeš
AŠ(američki šerif): Ne tražim tvoju porodicu. Imam osećaj da su dani spojeni. Čini mi se da sam ovde došao pre sto godina da obavim jednostavan posao, a i dalje sam tu, podmeću mi klipove na svakom koraku.
K: Rekao sam onim damama da neće da ih snađe nikakvo zlo, zbog toga sam odgovoran za njih.
AŠ: Da ti kažem šta sam saznao o načinu razmišljanja kriminalca. Po svojoj definiciji kriminalac odbacuje odgovornost, jer se njegov identitet zasniva na tome da se izvlači nekažnjeno. Slično tome, kriminalac, TI, odbacuje moral i etiku jer ako postoji nešto „više“ što je ispravno, kriminalac uvek greši, a ti mi ne izgledaš kao neko ko misli da greši.
K: Retko.
AŠ: Dakle, možemo da odbacimo moral. Ipak, u tom vakumu treba da postoji kodeks. Sistem pravila, uglavnom zasnovanih na odanosti. Kriminalac se tako odvaja od sveta civila.
K: Ipak sam ovde. Porodični čovek, lider u zajednici, akon u crkvi.
AŠ: Kriminalac je sposoban da bude sve to. Samo to je varka. Jer iako tvrdiš da deliš vrednosti svoje žene ili sveštenika, Gospod Bog zna da je to maska. Pitaj me kako to sa sigurnošću znam? Da li bi porodičan čovek dao svog sina neprijatelju u zamenu za moć i finansijski dobitak? I tako se neizbežno vraćamo tvojoj prvobitnoj izjavi da si odgovoran za one dame, obe ubice, kradljivice i varalice. Budući da znamo da je kriminalac sposoban za ljubav i odanost samo kada to odgovara njegovom interesu, želim da istaknem sledeće, ako bi mogao da žrtvuješ svog najmlađeg, poput Isaka u Bibliji, ne bi li onda, mogućnost da predaš ove dve neznanke, da bi sa grbače skinuo savezne vlasti trebalo da bude prirodno kao disanje?
K: Sviđaš mi se, iako si vrlo neprijateljski nastrojen, to pokazuješ… kao da mi činiš uslugu. A potom: Biće u vozu za Filadelfiju koji kreće u 22h. Nisi to čuo od mene.
Malo pojašnjenje: „K“ je suparničkoj grupi predao svog najmlađeg sina kao zalog za dogovor o nenapadanju u ime kriminalnih poslova. Ostavljam tebi dragi čitaoče da u ovom dijalogu podeliš uloge, uslovno rečeno glumcima sa ovog našeg prostora, bilo da se radi o lokalnim ili „glumcima“ (čitaj, javnim poslenicima) višeg ranga. Ko je tu šerif, a ko mafijaški bos, a tek ko su ove dve opake kriminalke, odluči sam.
Nije to teška slagalica. Ima i pregršt kombinacija. No, jasno je da srpske neiskvarene šerife srpska država ne podržava. Ostaje nam dakle da čekamo srpskog šumara iz onog vica gde šumar rešava stvar. Ili da možda svojom podrškom preuzmemo ulogu režisera srpske verzije. Ne budite lenji, o nama se radi.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
