Anđeoski lik i sopstvena istina

Ovih prvih je znatno više i obuhvataju sve tv stanice koje emituju na nacionalnim frekvencijama i skoro sve televizije lokalnog karaktera.

Programi tih tv stanica su pod direktnom kontrolom vlasti, jer se na njima ne može čuti ni „k“ od kritike njenih postupaka, već se samo „pevaju ode uspešnosti i vrhunskim ostvarenjima“.

Ti programi su dostupni svim građanima Srbije, koje mogu, uz gotovo celodnevne rijaliti „zabavne“ zadruga-parovi emisije da konzumiraju svakog dana.

Javni servis Srbije, nema rijaliti programe, ali se davi u moru repriza televizijskih serija iz prethodnih perioda.

Onih drugih, tzv. nezavisnih tv medija, je tek tri-četiri, a zbog toga što nemaju pristup „nacionalnim frekvencijama“ ni jednu od ovih televizija ne mogu da gledaju svi građani Srbije ako to požele, jer su to kablovske televizije koje su dostupne samo delu građana u nekoliko većih gradskih centara.

Programi tih televizija su kritični i prema vlasti i prema opoziciji.

U političkim emisijama, zbog odbijanja predstavnika vlasti da učestvuju na ovim kablovskim televizijama, gostuju pretežno slobodnomisleći intelektualci i novinari visokog profesionalnog renomea, a s vremena na vreme i funkcioneri opozicije, koji kad se nađu tamo redovno bivaju izloženi rafalnim kritikama voditelja i pitanjima na koja je teško naći pravi odgovor.

S druge strane, funkcioneri opozicije na tzv. režimskim televizijama nemaju pristup i stalno su pod baražnom vatrom raznih „analitičara“, urednika provladinih tabloida i predstavnika vlasti, i pod presijom njihovih optužbi da su počinili kriminalne radnje za koje nikad nisu osuđivani, kao i za „zle namere koje imaju prema Srbiji i njenim građanima“.

Istraživači gledanosti kablovskih televizija kažu da je gledanost političkih i satiričnih emisija na tzv. nezavisnim televizijama znatno iznad onih sa tzv. režimskom provincijencijom, a sociolozi signaliziraju da se u srpskom društvu već uočavaju veliki rasedi, indukovani, pored ostalog, višegodišnjim nastojanjem vlasti da svoj „anđeoski lik“ i „sopstvenu istinu“ učini neporecivim.

Takva neprirodna nastojanja vlasti smetaju mnogim građanima, pa društvo počinje da se raslojava na one koji mogu, i one koji ne mogu da podnose neprirodna postupanja posesivne i samozaljubljeno-uplašene vlasti.

Sociolozi kažu da ovakvo stanje može da eskalira u još jedno „cepanje srpskog nacionalnog tela“, i upozoravaju da su se takvi događaji mogli videti u bližoj i daljoj istoriji, te da su se redovno dešavali pod pritiskom internih nedemokratskih dejstava vlasti uz latentne pritiske imperijalnih sila kojima su Srbi uvek bili izloženi.

Nastojanje aktuelne srpske vlasti da uz pomoć rigidne kontrole velike većine tv kuća, radija i novina svoj odraz sa neravne površine ogledala koje nazivamo – javnost – nasilno uskladi sa svojim željama i potrebama već je izazvalo strateška kulturna raslojavanja i bitno pogoršalo unutargrađansko razumevnje.

A može, ako se nastavi, upozoravaju sociolozi, rezultirati još jednim bolnim cepanjem srpske nacije.