Andrićev venac kao sedište partije

Međutim – Aleksandar Vučić nije predsednik Republike Srbije. Na papiru? Aleksandar Vučić prima državnu platu za radno mesto predsednika Republike Srbije. Samo, od tog posla je, svojom voljom, od kako je 31. maja 2017 godine stupio u Andrićev venac 1 – odustao.

U stvarnosti?

Njegov Andrićev venac 1 je središte njegove partije.

U Srbiji su parlamentarni izbori. Kako A. Vučić reaguje na njih? Vija po Srbiji, u kampanji. Vodi stranačke borbe, mitinguje, raspoređuje prema potrebi kapacitete države mobilisane i aranžirane u svrhu pobede njegove partije.

Uzgaja i regeneriše zavisnost. Deli. Zbira stranačke pristalice, eliminiše stranačke suparnike. Vodi stranačke izbore njegove stranke i stranaka koje je uvrstio na njegovu stranačku listu.

Uz, u tu svrhu, maksimalnog korišćenja pokroviteljskog infrastrukturnog mehanizma države. Bavi se predsednikovanjem Srpske napredne stranke, režirajući svoje nastupe kroz osmišljene državne performanse – sopstvenoj  stranci u korist.

Liči to na spajanja partijske i državne infrastrukture u jedno što u određenoj meri asocira na partijsku akviziciju državnih i medijskih kapaciteta.

Stapa se, u pokretu, široki spektar partijskih, javno državnih, medijskih, bezbednosnih i privatnih aktera/korisnika, ostavljajući van toga sve one izvan uvezanih struktura, bilo da su sledbenici, posmatrači, ili protivnici, svesni toga ili ne – kojima je zajedničko što su žrtve političkog preusmeravanja infrastrukturnih mehanizama države – od strane ovih, prvih.

Upravljanje strankom, učešće u stranačkim kampanjama – za predsednika stranke nije ništa pogrešno  Ali ako to sve čini čovek koji za stranačku kampanju iskorišćava poziciju predsednika Republike Srbije, te ne „izražava državno jedinstvo Republike Srbije“ – on svakako nije predsednik Republike.

Na papiru, A. Vučić se te funkcije nije odrekao.

U stvarnosti ne izražavanje državnog jedinstva Republike Srbije predstavlja nepoštovanje osnovnih normi Republike, što ukazuje da se A. Vučić samovoljno odrekao osnovnih dužnosti i odgovornosti predsednika Republike. Ustavni sud ne vidi da A. Vučić nije predsednik Republike?

Ili vidi? Ili su ga uistinu „zaposeli demoni“? Il zadesio još jedan virus prisutan u Srbiji – REMingitis?

Ne tako davno, nekako približno u isto vreme kada je A. Vučić obznanio odluku da će voditi stranačku listu SNS-a na predstojećim parlamentarnim izborima, u susednoj Hrvatskoj, njen bivši premijer, novoizabrani predsednik Republike Hrvatske Z. Milanović, stupajući na posao predsednika Republike Hrvatske, ne da nije mogao biti i predsednik partije i predsednik Republike, već se morao i iščlaniti iz Socijaldemokratske partije čiji je inače bio predsednički kandidat. Nije naodmet podsetiti se tadašnjih reči Z. Milanovića: „Za mene će, svidjelo se to nekome ili ne, sve stranke biti iste.

Jer, mi smo višestranačka parlamentarna demokracija. Bolje od toga nema, sve drugo je put u autokraciju, tiraniju i otimačinu, a predsjednik (Republike) tome mora biti brana, čvrst zid kojem se ne može prići ni tenkom. Duh i slovo Ustava bit će mi vodilja, to je sve i to je najbitnije.“

Šta o istoj stvari piše u Ustavu Republike Hrvatske a šta u Ustavu Republike Srbije?

„Predsednik Republike ne može obavljati nijednu drugu javnu ili profesionalnu dužnost“ – piše u hrvatskom Ustavu. A u srpskom: „Predsednik republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“

Uveliko liči da se ista osoba o ovome starala. Čak se ne može uočiti razlika ni u pogledu lokalnih vakubulara.

Aleksandar Vučić je očito smišljeno, opsednut sopstvenom ulogom, dakle iz privatnih, ličnih razloga, odustao od toga da bude predsednik Republike.

Sadašnji izbori su i prilika da bi se nadalje ogolile dubine upliva u infrastrukturne mehanizme Republike Srbije u korist jedne političke partije.

Primer u nizu.

Stanovnici sela Kukulovci najavili su da neće izaći na predstojeće izbore jer im nisu ispunjena od Srpske napredne stranke data obećanja – asfaltiranja ulice, uličnog osvetljenja, dovođenja vode i uređenja kanalizacije. Oni nisu zapretili da će glasati za drugu, opozicionu stranku, jer im ova, SNS, nije ispunila obećanje.

Ne, oni neće izaći na izbore – jer dobro znaju kakvu će reakciju izazvati kod onoga kod koga su „i nož i pogača“.

Sutradan je predsednik vladajuće stranke upotrebio jedan od infrastrukturnih mehanizama države koji koristi i u ovim izborima, šaljući svoje činovnike-sledbenike da učine ekonomsko pokroviteljstvo Kukulovcima, prikazujući dotadašnji tok događaja kao „grešku operatera“, sve da bi ih nanovo apsorbovao i vratio zabludele Kukulovčane u svoj stranački korpus.

Očito da je A. Vučić u prvi plan učvršćivanja i održavanja mehanizma sopstvene vladavine, pa i tokom autoritarnih izbora koje vodi, stavio u funkciju iskorišćavanje kapaciteta države, kao ključni resurs opstanka svog režima, računajući u to i poziciju predsednika Republike – sve to uz Ustavni sud – deo stopljenog interesnog mehanizma.

Autor je politikolog iz Požege