foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)Zakon o Narodnoj skupštini predviđa i njena radna tela. Stalna su odbori koji razmatraju predloge zakona i drugih propisa, prate njihovu primenu i nadziru rad Vlade. Privremena su anketni odbori i komisije koje se mogu obrazovati „radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama i događajima“, što predviđa član 27 pomenutog zakona.
Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima Dubona (kod Mladenovca) i Malo Orašje (kod Smedereva) 3. i 5. maja 2023. godine obrazovan je 18. jula 2023. godine. Njega čine: 12 poslanika vladajuće koalcije, 10 poslanika opozicije i dva samostalna poslanika.
Za predsednicu radnog tela izabrana je Marinika Tepić iz opozicije, a za njenu zamenicu Biljana Pantić Pilja iz pozicije. Odbor ima sekretara a svaki član – zamenika. Broj članova je srazmeran broju narodnih poslanika u parlamentu. U radu anketnog odbora mogu, po pozivu, učestvovati naučnici i stručnjaci.
Pošto stalni sastav ovog radnog tela čine narodni poslanici, za njih važe i odredbe Zakona o Narodnoj skupštini, među kojima su i: član 37 – koji predviđa da se narodni poslanik opredeljuje, postupa i glasa po sopstvenom uverenju; član 41 – koji predviđa da narodni poslanik ima pravo da bude blagovremeno i potpuno obavešten o svim relevantnim pitanjima; član 45 – koji predviđa da je narodni poslanik dužan da poštuje Ustav, zakone i Poslovnik parlamenta, kao i da čuva ugled, dostojanstvo i red na svim sednicama.
Anketni odbor postupa u skladu i sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Posebnu pažnju zaslužuje član 68 čiji stavovi pet, šest i sedam glase:
„Anketni odbor (…) ne može da vrši istražne i druge sudske radnje. Anketni odbor (…) ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave, obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne. Predstavnici državnih organa i organizacija dužni su da se odazovu pozivu anketnog odbora (…) i da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja.“
Prva odredba je u koliziji sa ostale dve. Anketni odbor ne može vršiti istražne i sudske radnje zato što su činjenice i podaci utvrđeni ovim radnjama članom 304 Zakonika o krivičnom postupku proglašeni – tajnim.
Otuda, ako Anketni odbor od javnog tužilaštva ili suda, kao državnih organa, zahteva podatke, isprave, obaveštenja ili izjave zaštićene tajnom, ne može ih dobiti.
Iz istog razloga, predstavnici javnog tužilaštva ili suda ne mogu ni ponuditi ni dati tajnom zaštićene činjenice, izjave, podatke, isprave i obaveštenja Anketnom odboru. Jedino što bi Anketni odbor mogao dobiti jesu obaveštenja o stadijumima postupka do kojih se došlo u istražnom ili sudskom postupku.
Antinomija o kojoj je reč posledica je ekstremne razlike između pravosudnih organa i anketnih odbora. Pravosudni organi postupaju po Zakoniku o krivičnom postupku a anketni odbori po Poslovniku Narodne skupštine koji je podzakonski akt.
Po Zakoniku, vođenje krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude može trajati i godinama. Za čitavo to vreme važi prezumpcija nevinosti okrivljenog, zbog koje se za njega pre optužbe može reći da postoje samo „osnovi sumnje“ a posle optužbe da postoji samo „osnovana sumnja“ za učinjeno kažnjivo delo.
Po Poslovniku, za anketne odbore, čije se vreme rada meri danima a retko mesecima, takvih ograničenja nema.
Zato se odmah po okončanju njegovog rada može bez rezerve govoriti i o odgovornosti učesnika razmatranog događaja, što bi u ovom slučaju usledilo istekom tridesetog dana od početka rada.
Ako bi se Anketni odbor prema činjenicama dobijenim od nadležnog pravosudnog organa odnosio kao da ih je sam utvrdio, stradala bi prezumpcija nevinosti koja se, po članu 34 stav 3 Ustava, mora poštovati sve do pravnosnažnosti osuđujuće presude.
S obzirom na rečeno, predstavnici pravosudnih organa ne bi mogli da Anketnom odboru saopštavaju podatke zaštićene tajnom, bez obzira što odredbe člana 68 st. 6 i 7 Poslovnika Narodne skupštine to predviđaju jer, po članu 195 stav 1 Ustava, zakon ima jaču pravnu snagu od podzakonskog akta.
Da zbog ekstremnih razlika u Zakonu i Poslovniku ne bi došlo do konfuzije u primeni njihovih odredaba, Anketni odbor ne bi trebalo da se bavi poslovima iz delatnosti javnog tužilaštva ili suda.
A on bi i u ovom slučaju tako postupio ako bi ispitivao da li sistem bezbednosti đaka i zaposlenih u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima Dubona i Malo Orašje jeste ili nije zatajio.
Ako se Narodna skupština, kao organ zakonodavne vlasti, bavi ukupnim normativnim sistemom bezbednosti, jeste logično da se anketni odbor kao njeno radno telo bavi primenom propisa i rizicima o bezbednosti u pomenutoj školi i pomenutim selima ukoliko je to van delatnosti pravosudnih organa.
Takvu korisnu podelu posla onemogućio je, nažalost, predsednik Narodne skupštine obustavom rada anketnog odbora do okončanja krivičnog postupka. Pošto će krivični postupak trajati duže od trideset dana, koliki je rok za rad Odbora, obustava njegovog rada je akt pravnog nasilja predsednika parlamenta jer ono što može samo plenum ne može on.
Narodni poslanik i član Anketnog odbora Pavle Grbović pravilno zaključuje da vođenje istrage protiv oca maloletnog ubice ne predstavlja smetnju da odbor zaključi kako je do masovnih ubistava u Duboni i Malom Orašju došlo zato što je tamo sistem bezbednosti svakako zatajio. Zato obustava celokupnog rada anketnog odbora odgovara interesima autokratske napredne vlasti.
Raspadu Anketnog odbora doprineo je i predsednik opozicione stranke Dveri time što se na konstitutivnoj sednici nije saglasio da radu Odbora predsedava poslanik iz najbrojnije opozicione stranke u parlamentu, iako je, u skladu sa ranijom praksom, takav dogovor bio postignut.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
