Foto: FoNet/ Milica VučkovićU to kasno sparno junsko predvečerje prošle nedelje, na glavnom trgu u Beogradu okupilo se nekoliko hiljada ljudi. Povod je bio obeležavanje Dana antifašističke borbe koji je državni praznika i neradni dan u Srbiji.
Pre početka programa orkestar Vojske Srbije je svirao partizanske pesme. Skup je svečano otvorio predsednik antifašističke lige, a nakon toga se okupljenima obratio i gradonačelnik Beograda. Bio je tu i njegov kolega iz drugog po veličini grada u Srbiji.
Posebno je pozdravljen najstariji i najpoznatiji učesnik narodnooslobodilačkog rata i ceo skup je protekao u lepom raspoloženju. Dva policajca, koji su tu bili reda radi, pratili su program i dosađivali se, jer nije bilo potrebe za bilo kakvom intervencijom.
Stani, nije sve baš tako bilo. Hajdemo sve ispočetka.
U sparno predvečerje tog 22. juna na Trgu žrtava fašizma u Zagrebu, na Dan antifašističke borbe, koji je u Hrvatskoj praznik i neradni dan, okupilo se nekoliko hiljada građana. Pre početka zvaničnog programa orkestar Vojske Hrvatske je svirao motive iz partizanskih pesama. Skup je otvorio Zoran Pusić, predsednik Antifašističke lige Hrvatske i kopredsednik Igmanske inicijative za Hrvatsku.
On je govorio o značaju tog dana kada je osnovan Prvi sisački partizanski odred, čime je u Hrvtaskoj započela borba protiv nemačkog okupatora, ali i ustaša koji su učinili strašne zločine protiv Srba, Jevreja, Roma, kao i Hrvata koji su bili učesnici antifašističke borbe. O veličini tog zločina najbolje svedoči Jasenovac kao najstrašnije stratište iz tog vremena na ovim prostorima i kameni cvet, spomenik na njegovom ulazu, nemi je svedok ustaških zločina i opomena da se tako nešto nikada više ne sme ponoviti.
Zamerio je i gradskim vlastima što su dozvolili da se jednom trgu u Zagrebu oduzme ime maršala Tita jer bez njega i antifašističkog pokreta koji je on predvodio ne bi bilo ni sadašnje Hrvatske u sadašnjim granicama. Uostalom, antifašizam je ugrađen u Ustav Hrvatske i tu smo kao država odredili našu ideologiju i temeljne vrijednosti.
Nikakva revizija istorije koja je na delu na svim prostorima nekadašnje Jugoslavije ne može promeniti činjenicu da su partizani predvođeni maršalom Titom bili ključni deo antifašističke koalicije i ključni faktor oslobođenja Jugoslavije od fašizma i fašista. Na poziv Pusića prisutni su posebno pozdravili Budimira Leku Lončara, najstarijeg prisutnog učesnika NOB-a.
Nakon Pusića, u istom tonu je govorila i predsednica antifašista Zagreba. Na kraju je govorio Tomislav Tomašević, gradonačelnik Zagreba koji je posebno istakao doprinos Zagrepčana narodnooslobodilačkoj borbi i pobedi nad fašizmom.
On je pritom obećao da će gradska vlast koju on vodi promeniti imena ulica u Zagrebu koja su ranije data, a koja nose imena ljudi koji to ne zaslužuju, kako bi borci protiv fašizma dobili svoje zasluženo obeležje. Pored njega je tu bio i njegov kolega, mladi gradonačelnik Rijeke.
Tako je tog 22. juna u Zagrebu obeležen Dan antifašističke borbe. Nije tu bilo ni čoveka sa megafonom, ni ljudi koji bi neprimerenim parolama ometali skup. Dva policajca su na prilazu trgu bili reda radi i pomalo u mestu đuskali dok je svirala muzika. Ovaj dan je na sličan način obeležen i u mnogim drugim mestima u Hrvatskoj.
A onaj događaj sa početka ovog teksta zaboravite. On se nije desio. A po svemu sudeći neće se još dugo desiti. Na našu sramotu i uz greh prema narednim pokloljenjima.
Autor je predsednik Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
