Antihumanistička kaljuga

Na početku te informacije se ističe: „Pretnje Dragici Gašić, koja se nakon 22 godine vratila u Đakovicu, prebijanje dečaka od 13 godina, hapšenje mladića koji se usprotivio pretresanju monahinje iz Gračanice, poslednji su u nizu napada na Srbe na Kosovu na koje nisu reagovale ni kosovske ni srpske vlasti, ni nevladine organizacije.“

Ovoj tačnoj konstataciji samo bih pridodao da su i naši manekenski borci za ljudska prava ćutke prešli preko tih bezobzirnih gaženja individualnih i građanskih prava.

Reakcije srpskih vlasti, našeg nevladinog sektora i naših nazovi humanističkih intelektualaca koji su spremni da svoj lični integritet prodaju, metaforički rečeno, za „šaku dolara“, ne predstavljaju za mene nikakvo iznenađenje.

Navedeni napadi na srpski živalj na KIM nisu ništa novo; oni su samo produžetak lukave, prikrivene etnonacionalističke politike prethodnih kosovskih vlastodržaca čiji je krajnji cilj totalno etničko čišćenje teritorije Kosova od nesrba kako bi ova teritorija postala etnički čista.

Kao neko ko se razume u moderno pravo i u njegovo rangranje zločina prema njihovoj težini, mogu sa izvesnošću da tvrdim da je etničko čišćenje u tom rangiranju na drugom mestu, odmah posle genocida.

Kao teoretičar koji nije nikada podržao etnonacionalističku Miloševićevu politiku ni u jednom svom javnom nastupu, smatram da imam pravo da istaknem da me ćutnja Vučićevog diktatatorskog režima, našeg civilnog sektora koji se predstavlja kao radikalni kritičar uskraćivanja prava svakom pojedincu ma kog on etničkog porekla bio, i naših iskompleksiranih intelektualaca gladnih pozicija moći i vlasti (ne pitajući za cenu) uopšte ne začuđuje.

Aleksandar Vučić i neuka i primitivna svita kojom se okružio dobijaju surovim, vanzakonskim napadima na srpski živalj na KIM, koji će ubrzati njegovo iseljavanje sa Kosova, dodatnu argumentaciju za tezu da na ovom delu Srbije ima sve manje i manje Srba, tako da je njegova predaja Albancima prirodan korak; naš „nevladin“ sektor ostvariće na taj način svoju davnašnju tezu da je KiM faktički nezavisno, tako da Srbiji kao državi treba samo da ono što je faktički na delu prizna i de jure.

Pripadnike toga sektora koji su deklarativno protiv podele sveta na čisto etničke države, ovi brutalni pokušaji kosovskih vlasti da stvore etnički čistu državu neće mnogo uznemeriti, jer njima su u prvom planu novac i privilegije, a ne odbrana humanističkih principa, čak ni onih minimalnih.

To su bez primesa ikakve sumnje dokazali i u odnosu prema Oluji koju su realizovali hrvatski generali po nalogu „kosmopolite“ Tuđmana, koji je, prema audio snimku i printanom transkriptu, koji smo imali prilike da čujemo i da pročitamo, ovim generalima naredio da ostvare „konačno rešenje“ (Hitler) srpskog pitanja u Hrvatskoj.

Kada su dotični generali u drugostepenoj presudi Haškog suda oslobođeni za zločin najvećeg etničkog čišćenja u 21. veku, nakon presude kojom im je izrečeno više od 20 godina robije, naši humanistički borci za ljudska prava ostali su nemi osim časnog izuzetka Vesne Pešić, koja je ovu oslobađajuću presudu Haškog suda okvalifikovala kao istorijski skandal.

Kao prozapadno orijentisani intelektualac (u smislu podržavanja liberalno-demokratskog sistema), smatram da je naznačena struja naših intelektualnih patuljaka gajila i još gaji nadu da će Srbija kao država biti, sa stanovišta međunarodnog prava, osuđena kao genocidna država.

U tom slučaju, ti intelektualni patuljci koji se ni u šta ne razumeju u dubljem smislu te reči, postali bi, prema njihovim nadanjima, intelektualni predvodnici procesa denafikacije u Srbiji.

Međutim, njih će, po mom mišljenju, istorija zapamtiti kao amoralne spodobe koje se nikad nisu mogle izvući iz antihumanističke kaljuge.

Naravo, ovim svojim stavovima ne želim da negiram srpske teške zločine, ali oni koji izbegavaju da poteze i akcije nesrba nazovu pravim imenom ne mogu nazvati humanistima.

Kako bi Jevreje trebalo nazvati kada bi oni, da im se pruži prilika, izvršili Holokust nad Nemcima?

Samo oni koji su skloni zajedničkom, univerzalnom stndardu kojim će braniti prava svakog pojedinca ma kakav njegov etno-kulturni, verski i rasni identitet bio, zaslužuju epitet kritičkog intelektualca koji, po definiciji, treba da ima distanciran odnos prema svakom režimu i vlasti. Sve drugo je samo prizemnim utilitarizmom prožeti teatralni nastup tobožnih javnih intelektualaca.

Autor je autor brojnih i prevodilac brojnih filozofskih knjiga