Ministar Vulin je ovih dana obelodanio da je pokrenuo proceduru prenosa posmrtnih ostataka Dragutina Dimitrijevića Apisa u Srbiju. Istini za volju, ovo nije iznenađujuće, jer se teren priprema već neko vreme. Ministar Vulin opisujući Apisa i njegovu ulogu koristio je razne prideve – „srpska sveta tajna“, „najhrabriji“, „najbolji“, „džin na čijim ramenima sedimo“. Od ministra sklonom naizgled nepromišljenim ocenama ništa manje se nije očekivalo. Ipak, po sredi je jedan običan nacionalistički puč na istoriju i legitimisanje nacionalizma.
Istoričar Bojan Dimitrijević podržao je ponovnu rehabilitaciju i vraćanje posmrtnih ostataka Apisa u Srbiju. Šta znači ponovna rehabilitacija, ostaje nejasno. Komunističke vlasti su 1953. godine rehabilitovale Apisa na montiranom političkom procesu pod uticajem Aleksandra Rankovića. Kako Dubravka Stojanović primećuje, ova svojevrsna politička osveta monarhiji služila je i kao poruka revolucionarne vlasti da svoj kontinuitet uspostavljaju sa istorijskim uzorima koji su tvrdili da se vlast dobija i brani oružjem. Niti je Apis bio Jugosloven, niti je verovao u ideju jugoslovenstva, niti je „Ujedinjenje ili smrt“ bila jugoslovenska organizacija. Pre svega, ona je bila vođena, kako je u jednom broju Radničkih novina socijaldemokrata opisano – šovinističkom ideologijom, ali i nasiljem. Ova nova, bolje reći, simbolička rehabilitacija ponovo služi (uz legitimisanje nacionalizma i) za jedno skriveno opravdavanje režima.
Danas, kada kakva-takva većina građana i građanki podržava članstvo Srbije u EU, u parlamentu nema nijedne partije koja se protivi EU, Vlada slavi svoje „uspehe“ na evropskom putu, veličanjem Apisa slavi se upravo suprotno ideji Evropske unije. I nije čudno da je to što se Apisovo prekopavanje dešava baš pod vladom Aleksandra Vučića. Ova vlada gaji iste ideale kao i Apis – jedno obično gađenje prema institucijama, proceduri, demokratiji. Uticaj iz senke, izbegavanje odgovornosti i sila kao osnovni postulat politike. Ponižavanje parlamenta i demokratskih procedura, nipodaštavanje drugih i amnestija i zaštita sebi bliskih, sve to danas gledamo. Vaninstitucionalna kontrola opozicionih medija koju su Apisovi ljudi vršili tako što su razbijali štamparske mašine tokom noći nije ništa drugačija od današnje kontrole nad medijima putem finansijskih ucena.
Majski prevrat kojim je Apis rukovodio doveo je Srbiju pod sankcije, jer nije sankcionisala oficire za njihov čin. To je učinila tek tri godine kasnije. Apis i zaverenici bili su siva eminencija koja vedri i oblači političkim životom Srbije u narednom periodu.Ministar Vulin kaže: „Ako je bio tolika vlast i moć, i da ih je želeo, ne bi završio kao pukovnik.“ Prvo, ministar ne razume pojam vaninstitucionalnih elemenata i centara moći, a drugo ne razume ni da je u Apisovom slučaju u pitanju i kukavičluk da se prihvati i formalno vlasti. U intervjuima o svojoj drami „Mali mi je ovaj grob“ Biljana Srbljanović govorila je često o sličnostima Crvenih beretki i Crne ruke, odnosno tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt“. Nije teško videti te sličnosti. Ipak, čini se da ministar Vulin i Vlada Republike Srbije danas to ne žele da vide. Ljudi koji tu vladu vode, koji u njoj sede, te 2003. godine bili su bliži ubicama nego Zoranu Đinđiću. Ti ljudi su navikli na nestabilnosti, intrige, skandale, to je njihovo prirodno okruženje u kome se najbolje snalaze. Afere koje danas isplivavaju i unose nestabilnosti u politički život Srbije su samo još jedan dokaz toga. Ništa drugačije nije bilo od maja 1903. godine pa sve do Prvog svetskog rata, kada je Srbija bila jedna nestabilna država.
Zbog svega toga prenošenje Apisovih posmrtnih ostataka neprihvatljivo je za svakoga ko je protiv nacionalizma, i svakoga ko sa progresivnijeg stanovišta ustaje protiv aktuelne vlade. Po sredi nije samo istorijsko pitanje, već i suštinski aktuelno političko pitanje. Pitanje da li ćemo se odreći autoritarnih obrazaca, moći iz senke, prezira prema institucijama i istinskoj demokratiji.
Autor je istoričar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
