Apokalipsa letnje šeme u Srbiji – jer došlo je leto, i naša reprezentacija igra na fudbalskom prvenstvu

U najvećem broju lokalnih samouprava u kojima je ostvarena “ najubedljivija pobeda“ konstituišu se novo-stare skupštine. Vlastodršci su zadovoljni i sigurni za svoje pozicije. Opozicioni glasači su dodatno frustrirani i apatični, a onima koji na izbore nisu izašli je svejedno.

Takvo stanje u društvu je pre svih snimio i iskoristio vrhovni uporopastitelj da u intervjuu Fajnenšal tajmsu (Financial Times) naglasi kako mu je Korporacija Rio Tinto predstavila garancije da rudnik, na koji je stavljen moratorijum 2022. može da bude otvoren 2028. godine.

Njemu je, navodno, predočeno da eksploatacija litijuma ni na koji način neće ugroziti životnu sredinu, i da će rudnik moći da zadovolji 17 odsto evropskih potreba za ovom sirovinom, neophodnom za buduću masovnu proizvodnju električnih automobila.

Intervju je izazvao mlake pojedinačne reakcije. Nije mu poslata poruka gnevnih, zabrinutih građana, kao pre dve godine.

Otvoren je put da kontroverzna firma nastavi sa poslom koji, prema mišljenju mnogih stručnjaka, može da bude poguban za opstanak , na samo stanovnika iz doline Jadra, već i većine stanovnika Srbije.

Ako se ovim ekonomskim okupatorima dodaju i oni koji su se ustremili na Homolje, od Srbije i njenih prirodnih lepota neće ostati ništa.

Na tu apokaliptičnu budućnost se ne reaguje, jer došlo je leto, i naša reprezentacija igra na fudbalskom prvenstvu.

Nisu važni ni malinari i pčelari, koje uništava uvoznički lobi. Nikoga nisu uznemirili PISA testovi, na kojima su naši srednjoškolci ponovo pokazali loše rezultate. Od maksimalnih 60 osvojili su 29 bodova.

Višedecenijsko urušavanje obrazovnog sistema dovelo je do toga da mladi imaju problem sa kreativnim mišljenjem. Ono je neophodno je da se ispravno testira realnost, da se koriste činjenice i logičko povezivanje uzroka i posledica. Bez njega je insuficijentna anticipacija i sposobnost učenja na greškama. Kreativno mišljenje je jedna od važnih komponenti u procesu individuacije i izgradnje lične autonomije.

Obrazovni sistem Srbije je koncipirao razvoj reproduktivnog mišljenja kao jedne od metoda održavanja apsolutističkog načina vladavine.

Osoba bez razvijenog kreativnog mišljenja je podložna manipulaciji jer lako upada u zamke onih koji bi da vladaju drugima.

Obećanja bez pokrića, verbalne konstrukcije koje zveče od praznine, ali izgledaju primamljivo lako nalaze put do svih onih koji ne umeju da razluče logičku od izmaštane mentalne konstrukcije.

Reproduktivno mišljenje usmerava na slušanje i prihvatanje serviranog tuđeg mišljenja umesto da se istraživanjem činjenica stigne do sopstvenog.

Sa takvom konstelacijom u najvažnijem kognitivnom procesu razvijaju se podanici a ne samosvesni, slobodnomisleći građani.

Naši vlastodršci su zadovoljni rezultatima PISA testova, mladi koji su testirani su zadovoljni što ima gori od njih, a većina je zadovoljna što je leto i što naša reprezentacija igra na evropskom prvenstvu.

Urušene vrednosti i nefunkcionalnost svih sistema rađa osećanje bespomoćnosti, nezaštićenosti i egzistencijalni strah.

Takva mentalna situacija sužava percepciju, pa se realnost apsolvira kao kroz periskop.

Psihičko sagledavanje sopstvene ličnosti i okruženja je parcijalno i površno.

Definiše se kao „gledanje svojih poslova“ bez svesti da ne postoje „naša posla“ izolovana od ostalih.

Sa svima nama je povezan i intervju u Fajnenšel tajmsu i Rio Tinto i uništena privreda, i građevinska mafija i iznad svega i pre svega PISA testovi, jer nam nedvosmisleno ukazuju kakva nas budućnost čeka.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.