Foto FoNet Marko DragoslavićJedan aforizam kaže da: Svaki treći student u Srbiji razmišlja o odlasku u inostranstvo. Ona dva još nisu završila fakultet. Ova duhovita a gorka misao kao da koncizno iskazuje svu besperspektivnost mladih ljudi u Srbiji koji su se podigli kada je „kap prelila čašu“, kada je nastradalo petnaest nedužnih ljudi i još dvoje teško povređeno ispod nadstrešnice u Novom Sadu.
U tom događaju je sažeta i prepoznata sva bezskrupuloznost, nekompetentnost, korumpiranost, malicioznost ovog sistema vlasti koji je izgrađen na partijskom zapošljavanju i napredovanju, poslušnosti i nestručnosti, kao i uspostavljanju intresne međuzavisnosti u piramidalnoj organizaciji na čijem je vrhu, zna se ko. Studenti su iskazali svoje nepristajanje na takvo stanje stvari. Ne žele da žive u takvoj državi, a ne žele ni da odu iz nje. Otuda nihov protest i ispostavljeni zahtevi za korenitim promenama u društvu i zemlji, te da bi imalo smisla ostati u njoj.
Studenti su za ovo vreme pokazali neverovatnu zrelost, istrajnost i mirnoću, tako nesvojstvenu mladalačkim godinama. Kao da su imali na umu reči našeg blaženopočivšeg Patrijarha Pavla koji je govorio da čovek treba da razvija um, ali da pritom paralelno razvija i dobrotu. Jer ako um pobedi, onda čovek postaje hladan, otuđen, gord i nadmen ali, s druge strane, ako samo razvija dobrotu, ona je slepa (ne kažu džabe da su dobar i budala braća) i treba joj um da je vodi. Tek u ravnoteži uma i dobrote stiže se do visina do kojih su nesporno ovi današnji studenti stigli, a da pri tome nisu napravili skoro pa nijedan pogrešan potez. Nijednog trenutka nisu pristali niti prihvatili jezik onih protiv kojih su krenuli. Mi stariji plačemo od nade i ponosa kada vidimo te mlade ljude tako hrabre i tako svoje i pitamo se ko bi bio taj ko bi na poziv te i takve mladosti mogao reći ne.
Setimo se: Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba! Rekao je pesnik, a pesimista bi dodao: Kakav li je tek život, ako mu je najlepši deo đačko doba? Pogotovu, u ovom sadašnjem trenutku.
Ipak, na top-listi najsrećnijih životnih razdoblja (prema mnogim istraživanjima) na neprikosnovenom prvom mestu su studentski dani, pa tek onda razdoblja ulaska u brak, dobijanja prvog posla, rođenja prvog deteta, nabavljanje prvog kućnog ljubimca, prvi poljubac, prva ljubav…
Dakle, nesporno su studenti u najlepšem periodu svoga života. Mladi su, nezavisni, pred njima su dani zajedničkog življenja, druženja, bavljenja sportom. Formiraće prijateljstva koja će trajati čitav život. Biće tu i studentskih ljubavi, pa i takvih koje će prerasti u brakove. Ali, sve to dobija svoj puni smisao tek onda kada to sve zaokružuju uspešnim studiranjem, a oni su prisiljeni da to stave u drugi plan. Na prvo mesto su postavili želju da žive u zemlji u kojoj nisu obesmišljene diplome koje će „sutra“ dobiti, zemlju gde će znanje i pravda biti vrhunski kriterijum življenja. Stavljanjem svojih studija u drugi plan je žrtva koju su čvrsto rešili da podnesu zarad otvaranja perspektive normalnog društva u kome žele da žive, čime i sve ostalo tek dobija svoj puni smisao. Paradigma toga trenutka slobode je bio Novi Sad 1. i 2. februara, na svoj rođendan, kada je to bio grad koji je plakao i smejao se u isto vreme i to na svojim mostovima, a jedan je bio i simboličnog imena, Most slobode. Ako sve to dobije takav pravac, a moraće, jedina je bojazan da li će studenti uspeti da utiču na oblikovanje buduće vlasti po vrednosnim merilima kojih se sada tako dobro drže.
Studenti i đaci su u saglasju sa svojim profesorima koji ih svesrdno podržavaju (izuzev malobrojnih slučajeva, najčešće ucenjenih nekim direktnim interesima, nekim privilegijama, strahom za gubitkom nekih pozicija ili strahom za gubitkom posla). Među njihovim profesorima verovatno postoje i oni zbog kojih će studiranje pamtiti u posebnom svetlu. Ako imaju sreće, uz ono čemu ih inače uče, pokloniće im i bitno životno znanje. S druge strane i studenti su iznenadili svoje profesore promišljenom zrelošću svojih stavova i hladnokrvnošću i istrajnošću njihovog sprovođenja. Uz to, tu je i nestvarna demokratičnost njihovog donošenja i zastupanja.
Francuski pesnik i akademik Lamartin je 1833. godine (još u vreme Turaka) u Nišu, duboko potresen prizorima Ćele-kule (spomenik je iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja turska vlast u Srbiji izgradila od lobanja, poginulih srpskih ratnika, predviđenih Stevanom Sinđelićem, u bici na Čegru) ostavio poruku: Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući mu kakvu su cenu platili njihovi očevi. I Srbi su sačuvali ovaj spomenik, ali i sećanje na taj događaj i još mnogo takvih. Sve to je uticalo da današnje generacije studenata pokazuju da su im u genetski kod ugrađene vrednosti slobode i nezavisnosti, a pošto su im one ugrožene moraju iznova da plaćaju tu cenu koju su nekad, na tako surov način, plaćali njihovi očevi.
Dušebrižnici se sekiraju da studenti na blokadama gube vreme umesto da studiraju.
Bil Gejts, osnivač „Majkrosofta“, „težak“ 107 milijardi dolara, 1973. je započeo studije na Harvardu da bi ih posle dve godine napustio i počeo da gradi, sada već, legendarnu kompaniju. Stiv Džobs (11 milijardi dolara), pokojni osnivač „Epla“, napustio je nakon jednog semestra Rid koledž u Oregonu da bi 1974. postavio temelje ovog tehnološkog giganta u svojoj garaži. Da Mark Zakerberg (41 godina i 132 milijarde dolara procenjeno lično bogatstvo) nije odustao od studija na drugoj godini Harvarda, danas Fejsbuk (nastao pre 18 godina i vredan više od 1000 milijardi dolara), verovatno ne bi postojao. Lariju Elisonu nije išlo studiranje. Kao samouki programer osnovao je firmu, danas svetski poznatu kao „Oracle“, a njegovo bogatstvo se procenjuje na 145 milijardi dolara.
Ovim se nije htelo reći da studenti na blokadama treba da batale studije. Ovi primeri samo pokazuju da formalno obrazovanje nije svemoguće. Bitno je stvarno znanje koje posedujete, a koje možete steći i neformalnim putem i vi ga ovih dana i te kako stičete. Ali, verovatno je najbolje kada posedujete i formalno obrazovanje verifikovano fakultetskom diplomom i suštinsko znanje koje vam omogućava da možete rešavati probleme u životu i na poslu. Trudite se da steknete i jedno i dugo.
Put ka tome je da, kao što to reče onaj junak Kusturičinog filma „svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujete“.
Ovi meseci provedeni u pravednoj i istrajnoj borbi za društvo u kome su vrhunske vrednosti znanje, veštine, pravednost, ljubav, empatija, tolerancija, siguran sam, ostaće vam u pamćenju za ceo život i bićete ponosni na sebe i svoje sadašnje saborce kada se setite tih dana.
Za kraj, da primetimo da je knjiga (A)psolutna (V)last spala na tri slova: aps.
Autor je redovni profesor (u penziji) Elektronskog fakulteta u Nišu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
