Digla se ovih dana graja oko gospodina Nenada Prokića i njegove ostavke na funkcije i članstvo u LDP-u. Moram priznati da mi je, kao članu LDP-a od osnivanja, bilo žao što nas napušta čovek kao što je Nenad Prokić, ali kad sam saznao razloge zbog kojih to čini, razočarao sam se.
Ono biva da se stranke cepaju, da visoki funkcioneri jedne stranke prelaze u drugu, iz brojnih razloga, ali da napuštaju stranku iz potpuno apsurdnih razloga – to do sada nisam čuo. Da je gospodin Prokić izrazio nezadovoljstvo tretmanom u stranci, skretanjem od programskih opredeljenja, možda bih ga i ja razumeo i podržao u raspravi o tome. Možda mu je trebalo poveriti značajnije mesto i funkciju u stranci. Međutim, gospodin Prokić čini nešto što nema nikakvog smisla ni utemeljenja. On, naime, optužuje Čedu za nacionalizam i šovinizam. Ne mogu da verujem da čovek ovakvih kvaliteta, profesor, dramaturg, dramski pisac i intelektualac u pravom smislu te reči, može izreći takve besmislice. Čeda Jovanović je, po uverenju mnogih, poslednji čovek u Srbiji kome bi se moglo pripisati nešto slično.
Čuli smo i pročitali u našim medijima o Čedi sve i svašta: i da je narkoman, i da je gej, i da je kriminalac, ali mu još niko nije rekao da je nacionalista i šovinista, da je nekoga vređao „na nacionalnoj osnovi“. Naprotiv. Valjda je svima poznato da je gospodin Jovanović uvek bio spreman da se stavi na stranu onih čija su prava na bilo koji način ugrožena.
Besim Curić, Novi Pazar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
