Arhitektonska groblja po Srbiji

Nije ova praksa baš sasvim nova. Setimo se da su u vreme socijalizma prve generacije gastarbajtera svoj pretpostavljam teško zarađeni novac trošili gradeći kućerine po mestima odakle potiču u kojima ni onda a ni sada niko ne živi.

Uzrok koji je proizveo ova groblja građevinskog materijala bio je ideološke i mentalne prirode.

Društvena ideologija nije te ljude stimulisala da svoj novac ulože u podizanje malih i srednjih preduzeća, da time podstaknu razvoj a da potom sve ostalo pa i arhitektura ide prirodnim tokom.

Ovako su nastale velike prazne kuće kojima se ostatku sela pokazivala uspešnost „tamo negde“. Očigledno da je spoj ideologije i intelektualnog kapaciteta graditelja proizveo ovaj apsurd, kuće u kojima niko ne živi.

No taj arhitektonski i konceptualni promašaj nije tako drastičan kao ovaj koji se odvija na naše oči nekoliko decenija unazad, a poslednjih godina je u fazi zahuktale lokomotive. Nabrojaću neke od lokacija na kojima nastaju nova arhitektonska groblja kao posledica vladajuće ideologije čiju osnovu čine isključivo pohlepa i novac.

Beograd na vodi, hoteli i apartmani na Kopaoniku i Zlatiboru, izgradnja po atraktivnim lokacijama u velikim gradovima a posebno Beogradu, dekret arhitektura (primer su Cvetni trg i plato na Slaviji), bez pravila koja se moraju poštovati, slika su onoga što zovem arhitektonska groblja.

Prolazeći Kopaonikom i Zlatiborom potpuno je jasno da nije poštovano niti jedno estetsko i urbano pravilo koje bi nove objekte uvelo u sklad sa već postojećim objektima i velelepnom prirodom, a što bi morao biti početni uslov.

Investitorska izgradnja, koruptivni društveni sistem i mali intelektualni kapacitet proizvode, siguran sam, građevine čiji se smisao iscrpljuje na pokazivanju moći i pohlepe. Ljudi koji kupuju apartmane u tim, slobodan sam reći, arhitektonskim rugobama takođe overavaju svoj novac i status.

Ali sve će to kao ono nekad završiti prazno, jer ovakvi motivi koji su zasnovani isključivo na pohlepi i skorojevštini ne mogu proizvesti ništa drugo do groblja.

Problem koji će ova groblja napraviti po infrastrukturu, ekologiju i psihologiju biće veliki i u tome je velika razlika između vremene socijalizma, koje je imalo između ostalog i velike uzlete u arhitekturi i graditeljstvu.

Vidimo uostalom poslednjih dana da je šut sa beogradskih gradilišta ugrozio ekološki zaštićeno područje nadomak Beograda.

Problemi koji će nastati u saobraćaju, odvodu otpadnih voda, održavanju, trenutno su nesagledivi i sahraniće mnogo više nego sama ta arhitektonska groblja. Ako je arhitektura slika vremena i društva, ova slika koja će ostati biće porazna. Besmisao pohlepe i nekontrolisane moći ugrađene u buduća groblja arhitektonska. Kakvo je moguće rešenje ove i sličnih pojava?

Promena politike koja prouzrokuje ove procese. Ponuda politike koja će uvažiti zdrav razum i znanje a novac i pohlepu staviti pod kontrolu. Ukoliko se to ne desi, osim krivice koju imamo pred budućim generacijama, čeka nas i neka velika nesreća. Ovaj film nema srećan kraj.

Autor je vajar