Armija za upredanje žica

Pre korone, prema istraživanju Galupa, Srbiju je čvrsto planiralo da napusti oko 25 odsto visoko obrazovane mlađe populacije. Zemlju je tada želelo da napusti i skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, bez ideje o povratku.

Ovih dana je saopšteno da su mladi u Srbiji najviše izloženi siromaštvu. Beogradski centar za ljudska prava saopštio je da je prema novom istraživanju čak 75 odsto mlađih od 35 godina ima teškoće u sastavljanju kraja sa krajem, što rezultira time da većina njih živi sa roditeljima.

Prosečne zarade mladih do 29 godina za 16 odsto su manje od opšteg proseka i većina radno angažovanih nema mogućnost za dostojanstven rad. Oni malo ili nikako ne ostvaruju niz prava – na ograničeno radno vreme, na adekvatnu zaradu ili čak minimalac, plaćeno odsustvo, godišnji odmor, prekovremeni rad i bolovanje.

Dok nam mladež tako životari, oni koji ih angažuju čine sve što im je sistem omogućio da ih eksploatiše. Rad na određeno vreme im je čak i privilegija, jer su uglavnom angažovani „na lizing“ ili preko omladinskih i studentskih zadruga.

Oni koji su se nekako dokopali stalnog posla, pa makar kao „motači kablova“, svakog dana strepe da im gazde ne daju šut kartu, čim isisaju sve ono što im je država dala na ime subvencija za pokretanje posla.

U nakaradnoj ekonomskoj formuli srpskih vlasti, čak ni svetski brendovi kao što je Fijat, pokazalo se ovih dana, nisu garant da će moći da rade i zarade za iole pristojni život.

Predsednik nam istovremeno lamentira nad crnim demografskim projekcijama, u smislu da Srbiji treba što više dece, a da ih zaista i bude uskoro mnogo više, po svemu je jasno da će samo popunjavati armiju spremnu za inostranstvo. Ono što preostane ići će na Vučićevu dualnu nastavu i spremati se za upredanje žica.