Atlantida Srbija

Atlantida je, doduše, nestala za tren, a agonija Srbije traje mnogo, mnogo duže. Zbog čega paralela sa Atlantidom?

Pa, nema nas.

Po podacima BBC-a, švajcarske vlade ili Srpske asocijacije menadžera u okviru projekta „Cirkularne migracije – postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“ te mnogih drugih, Srbija je pre neku godinu ponela neslavnu titulu vodeće zemlje u regionu po iseljavanju mladog stanovništva, pa se govori o velikom „odlivu mozgova“.

Vlast bezumno upropaštava mladost svuda uspostavljajući standard dualnog obrazovanja (čak i na fakultetima).

Ako ne uče, mladima je u Srbiji obezbeđen posao: vlast otvara fabrike u kojima kablovi koji vise sa plafona čekaju da budu namotani… Cena?

Sitnica…

Plaća se mladošću, a zauzvrat se dobija 300 evra mesečno.

Jadan Adam Smit, da može samo da vidi kako su mu ukrali ideju neoliberalnog kapitalizma i maksimalno je razradili!

A šta li bi tek o Broju nula rekli prosvetitelji, na primer genijalni Volter, koji je tvrdio da će naš život definisati odnos prema znanju?

Znanje je ovde prokaženo, odmalena se ovde podsmevamo onima koji vole da uče nazivajući ih „štreberima“.

Kasnije ih sačeka dualno obrazovanje sa ciljem da knjigu što pre zamene kablom i zaposle se u nekoj od fabrika Adama Smita.

Tako za nekim virtuelnim Arsenijem Čarnojevićem godišnje ode oko 30.000 do 40.000 najperspektivnijih Srba – ne želim reći najpametnijih.

Ostaju oni koji ne vole knjigu.

Ako je za skoro deset godina SNS na vlasti otišlo dakle oko 400.000 potencijalno najpametnijih Srba a ostalo isto toliko motača kablova, nije li onda Srbija dovedena u još jednu opasnost, ne samo demografsku.

Nije li na delu sistemsko zaglupljivanje Srbije, da bi tako sluđeni lakše glasali za ono što ne vide, za tzv. SNS fatamorganu?

Nakon izjave „premijerke“ da nemamo više toliko problema sa odlivom mozgova, te da od 2015. godine do 2019. godine imamo neto priliv visoko obrazovanih, hvata me jeza…

Pa njima je fatamorgana u stvari stranački i državni program!

Teško je, stoga, raspravljati se sa somnabulnim ljudima koje su ubedili da je fatamorgana nacionalni cilj.

Kako im reći sledeće: ako se stampedo odlazaka nastavi ovom brzinom, 2050. godine biće Srbija za Beograd manja, a 2100. samo po ovom osnovu Srbija će naprsnuti ko Atlantida…

Atlantidu je uništila erupcija četiri puta jača od erupcije vulkana Krakatau, uporediva sa eksplozijom 150 termonuklearnih bombi.

Razorna moć SNS-a nije manja i zato nestaje naša Srbija.

Ako ovom „dualnom“ stampedu dodamo podatke o negativnom prirodnom priraštaju, situacija postaje još tragičnija, a sudbina Atlantide Srbiji još bliža.

Samo u 2020. godini rođeno je 61.692, a umrlo čak 116.850 osoba.

Dakle čak 55.000 stanovnika Srbije manje. Zajedno sa onim mladim otišlim „u svet“ to je jedno Vranje manje – samo za jednu godinu!

Nije bolje bilo ni ranije: prosečni negativni priraštaj Srbije je godinama oko 40.000 ljudi.

Znači samo po ovom osnovu Srbija će se prepoloviti i postati takmac Atlantide.

Ako negativnom priraštaju od 40.000 dodamo još 40.000 otišlih godišnje zbog „knjige“, znači da će krajem ovog veka Srbija biti manja za oko 6.500.000 ljudi, odnosno da Srbije neće biti.

Neće nas biti 2100? Nije bolje ni danas kada je izazov i pitanje koliko Srbija uopšte ima stanovnika: manje ako su izbori i više ukoliko se računa smrtnost od kovida 19.

Na tom primeru smrtnosti od korone najbolje se vidi koliko je vlasti stalo do običnog čoveka.

U beležnici Broja nula mi smo samo brojevi, potencijalni glasači. U stvari za njega smo svi SNS-ovski botovi… Britanski Ekonomist upozorava na brojke: da smo prijavili 7.000 smrti od kovida a da je u tom periodu pandemije umrlo 30.000 ljudi više od petogodišnjeg proseka.

Umesto da ovom „problemu“ govori sa dužnim pijetetom, s obzirom da se radi o ljudskim životima, Broj nula se bahati uz tradicionalno plačni izraz lica i dramske pauze koje bi trebalo da govore o brizi „oca nacije“.

Kao što znate Srbiju svi mrze: Crna Gora, Albanija, Hrvatska, Bosna, Slovenija, Kosovo naravno… Opstajemo samo zahvaljujući „Vučku“ (alijas Draganu Izbezumljenom Vučićeviću) i supermenu Broju nula. No, evo sada nas mrze i Britanci (i Nemci i Evropa i naravno SAD…).

Nikako da se zapitamo, ako nas već toliki narodi ne podnose, nije li problem u nama, u našem mentalitetu i retorici?

Ne, bolje je i Britaniju optužiti za srbomržnju i tako zaokružiti svoju planetarnu mizantropiju.

E sada, kako se tu našao Đilas i kakve on veze ima sa britanskom štampom nisam uspeo da shvatim.

A i ko može da shvati misaone tokove Broja nula?

Umesto pokušaja da na bilo koji način objasni stravični a sramni podatak o 23.000 mrtvih više od petogodišnjeg proseka, on se bavi Đilasom!

Adio humanizam, dobar dan strančarenje.

Otkud ovoliki mrtvi ljudi?

Od nepostojećeg virusa, od rakije koje uništava virus, od šopinga u Milanu ili je jednostavno 23.000 ljudi naprasno odlučilo da umre za jednu godinu ne bi li po nalogu Đilasa naškodili Broju nula tj. Srbiji – jer Broj nula je Srbija? On izgovara „L’etat, c’est moi“ glasnije od svog fah kolege, kralja Luja XIV.

Avaj, ništa ne remeti mir vlasti, ni podatak o 23.000 mrtvih. Aman, radi se o ljudima! Ako su već umrli od kovida, ali ne zbog toga što to tvrde Rade Panić, profesor Zoran Radovanović ili Ujedinjeni protiv kovida u celini, već zato što nema logičnijeg objašnjenja, onda je minut posle 12 (bolje i to nego nikada) da donesemo strože epidemiološke mere.

Italija zabranila nevakcinisanoj deci da dolaze u školu, Grčka uvela obaveznu vakcinaciju i u bolnicama i u domovima za stare, Francuska za zdravstvene radnike, odlazak na posao Saudijska Arabija uslovila je vakcinacijom…

U Srbiji muk. Briga i krizni štab i Broja nulu za preko 3.000 zaraženih i dvadesetak umrlih dnevno!

Pa uskoro će izbori, ne vredi ljutiti potencijalne glasače, antivaksere… A i što reče „premijerka“: „Ne želimo da uvodimo obaveznu vakcinaciju jer se bojimo Suda u Strazburu.“ Koliko, jadni, brinemo o ljudskim pravima! Da nije bilo Milošević Slobodana, Broj nula bi ostao zapisan u istoriji kao najveći borac za ljudska prava!

I kako protiv ovakve vlasti kojoj je svejedno što nestajemo? Pa u koloni: jednoj ili dve, kako se dogovore. Sada ili nikada! Život retko pruža dve šanse…

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i član Ujedinjenih protiv kovida