Foto: Pixabay/FranDuqueJedanaestog septembra pre pedeset godina čileanska vojska je izvršila agresiju na sopstvenu naciju. Po naredbi generala Augusta Pinočea u prepodnevnim časovima vojska je okupirala Santiago a negde oko pola deset je bombardovala predsedničku palatu Monedu.
Salvador Ajende koji bio aktuelni predsednik Čilea u tom momentu se nalazio u Monedi i njegova smrt je do danas ostala nerazjašnjena.
Po jednoj verziji on je izvršio samoubistvo ne želeći da se preda Vojnoj hunti dok ga je po drugoj ubio neko iz vojske. Tenkovi su izašli na ulice i počela su hapšenja po celoj zemlji.
Ovako je počelo doba Pinočeove vojne diktature koje je trajalo sve do 1990.
Po nekim procenama tokom vojne diktature između 30.000 i 100.000 ljudi je bilo zatvarano i podvrgnuto torturi.
Najmanje 1.162 osoba se i dalje vodi kao nestala i aktuelni predsednik Gabriel Borić je ovih dana pred obeležavanje godišnjice puča predstavio novi plan koji bi trebao da osvetli sudbine ovih ljudi.
Procesi protiv bivših oficira koji su počeli da se vode sa zakašnjenjem i dalje su aktuelni.
U avgustu ove godine Vrhovni sud je doneo presudu protiv sedmorice bivših oficira i osudio ih na 25 godina zatvora zbog kidnapovanja i ubistva poznatog muzičara Viktora Hare koji je bio odveden na sportski stadion sa nekoliko hiljada drugih političkih aktivista i disidenata.
Viktor Hara je bio jedna od vodećih figura u pokretu popularne kulture Nueva Canción Chilena koji je Hunta smatrala neprijateljskim. Hara je bio podvrgnut svirepom mučenju i iživljavanju u prostorijama stadiona. Nedavnom istragom je utvrđeno da su oficiri nad njim igrali ruski rulet i da je bio upucan 44 puta.
Njegovo telo je odvezeno i bačeno pored jednog od glavnih groblja u Santiagu.
Osim onih koje su proglašavali političkim protivnicima Hunta je naričito proganjala Mapuče narod koji i danas čini većinu stanovništva u južnim pokrajinama.
Seksualno nasilje je korišćeno kao poseban vid zastrašivanja i kažnjavanja žena. Ni deca nisu bila pošteđena i dokumentovani su masovni slučajevi oduzimanje dece od disidenata, njihovo kidnapovanje, tortura pa i ubistva.
Za sve vreme represije ljudi nisu prestajali da daju otpor diktaturi iako su time rizikovali svoju slobodu i život.
Građani su izlazili na ulice noseći slike nestalih i zahtevajući da saznaju šta se sa njima desilo.
Jedan vid protesta koji su žene razvile bilo je izvođenje narodnog plesa kueka koji tradicionalno izvode jedan plesač i plesačica a koji su žene izvodile same noseći sliku nestalog muža.
Drugi vid ženskog protesta bile su arpijere, svojevrsne naivne slike koje su šile od štofa sa motivima stradanja i koje su ušle u kolektivno sećanje nacije.
Svi ovi događaji od prvih sati puča, preko hapšenja i torture i otpora do konačnog pada diktature su sistematski i dokumentovano predstavljeni u Muzeju sećanja i ljudskih prava u Santiagu.
Muzej služi kao mesto sećanja, edukacije ali i kao mesto suočavanja sa velikom nacionalnom traumom koja do danas nije zalečena.
Sam Pinoče posle odlaska sa vlasti i dalje je bio uticajna figura u nereformisanoj vojsci ali i među desnim strankama.
Zapravo sve do 1998. on je ostao da vrši funkciju Vrhovnog komandanta oružanih snaga Čilea.
Nakon što je napustio ovu funkciju postao je doživotni senator na šta je imao pravo kao bivši predsednik države.
Ova funkcija kao i Zakon o amnestiji koji je njegova vlast donela 1978. godine štitio ga je od podizanja optužnice.
Optužnica koja je ipak podignuta zbog kršenja ljudskih prava, 2002. je odbačena zbog navodne mentalne neuračunljivosti optuženog.
Diktator je umro na slobodi 2006. godine.
Porodice nestalih i žrtve torture i progona još uvek čekaju pravdu.
Mnogi od onih koji su bili umešani u zločine su i danas živi ali ne žele da otkriju istinu.
Direktnu ili idirektnu podršku dobijaju od pojedinih desničarskih političara koji smatraju da je vojska sprečila Ajendea da uvede komunizam u Čile.
Čile je danas jedno podeljeno društvo što se videlo i na masovnim protestima u oktobru 2019. kada je više od milion ljudi tražilo promenu ustava iz vremena diktature ali i dalju demokratizaciju zemlje.
U septembru prošle godine novi liberalni ustav je na referendumu odbijen delom i zbog propagande i širenja lažnih vesti od strane desničara.
Do danas nije razjašnjena ni uloga američke vlade u događajima od pre 50 godina.
Postoje dokazi da su američka i britanska administracija pokušavale da spreče dolazak Salvadora Ajende na vlast.
Stejt department je nedavno dozvolio objavljivanje pojedinih dokumenata koji pokazuju kako je tadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer nadgledao operaciju koja je preko desničarskih mitlitanata u Čileu radila na destabilizaciji Aljendeovog režima.
1976. godine na sastanku Organizacije američkih država umesto da Pinočea konfrontira sa tada već dokumentovanim slučajevima torture i proganjanja Kisindžer Pinočea predstavlja kao žrtvu i saveznika.
„Po mojoj proceni Vi ste žrtva svih levičarskih grupa na svetu i Vaš najveći greh je da ste skinuli vlast koja je išla putem komunizma.“ Ironijom sudbine samo mesec dana posle puča u Čileu Henriju Kisindžeru uručena je Nobelova nagrada za mir zbog njegovih zalaganja u ratu u Vijetnamu.
Autor je profesor na Univerzitetu u Insbruku
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
