Autokratija obavijena velom liberalizma

Da li neku bolnicu čini kvalitetnijom to što je jedna polovina lekara ženskog a druga polovina lekara muškog pola?

Da li je pravda dostižnija ako je jednak broj sudija žena i sudija muškaraca?

Da li je možda jedno društvo pametnije ako ima jednako fakultetski obrazovanih žena i muškaraca i da li pak jedna vlada bolje ispunjava svoju funkciju ako je jednako ministara žena i muškarac?

Ako ste pristalica aktuelnog lobija za ravnopravnost polova, trebalo bi da odgovorite potvrdno na sve napred navedeno, međutim ravnopravnost polova i jednakost šansi ne znače da u svakoj sferi društva treba da ima jednako muškaraca i žena, već ravnopravnost polova i jednakost šansi znače da svaki građanin, bio on muškog ili ženskog pola ima jednaka prava i iste šanse, bez obzira na pol.

Bez obzira na pol a ne uprkos tome, to znači ravnopravnost polova.

Nažalost činjenica da se teži ograničavanju broja muškaraca i žena koji mogu da budu članovi određenih institucija ili ustanova u društvu, kako bi se postigla jednaka zastupljenost i muškaraca i žena, ne ide u prilog afirmaciji ravnopravnosti polova, nego upravo suprotno dolazi do njihovog razlikovanja po polu, ali ono što je apsurdno jeste to što ovakav vid diskriminacije nikome ne ide u prilog i šteti podjednako i osobama muškog pola i osobama ženskog pola.

Naime u ovakvom scenariju sasvim je zamisliva situacija da je na određenom radnom mestu zaposleno više žena nego muškaraca, te bi proizilazio da prednost treba dati muškarcu, kako bi se zadovoljila ravnopravnost polova i jednakost šansi, bez obzira što je možda ženski kandidat bio stručniji i obrnuto.

Ovakvim razmišljanjem gubi se iz vida suština stvari, jer ako treba da odredimo kriterijum na osnovu kojeg ćemo izabrati učitelja da predaje našoj deci, to će biti sposobnost te osobe da uči druge, bez obzira da li je ta osoba muškog ili ženskog pola.

Ako treba da odlučimo u kojoj bolnici ćemo se lečiti, da li ćemo izabrati onu bolnicu u kojoj je jednako lekara muškaraca i lekara žena ili onu bolnicu u kojoj rade najbolji lekari bez obzira kojeg su pola?

Nerazlikovanje činjenice kojeg je koja osoba pola, bilo muškog ili ženskog predstavlja suštinsku nediskriminaciju i to bi trebalo da je geslo onih koji se zalažu za ravnopravnost polova.

Time što će se propisati da treba da bude ravnomerno zastupljeno žena i muškaraca u državnim organima, javnim institucijama i ustanovama ne pogoduje se ravnopravnosti polova, ali se zato dopušta mogućnost da se nekom autoritativno uskrati ili omogući uživanje onih prava koja bi mu, ili ne bi pripala, a sve to pod izgovorom borbe za ljudska prava i ravnopravnost polova.

Uostalom naša Narodna skupština može da se pohvali da ima skoro jednako i muškaraca i žena kao narodnih poslanika, dok se naša vlada diči time što ima jednako i žena i muškaraca kao ministara, ali uprkos tome svi mi znamo ko se zapravo pita za sve.

Autor je diplomirani pravnik