Automobili napred, građani stoj!

Da počnemo s kraja: trolejbusi i autobusi niz Tadeuša Košćuška. Da su planeri ovog poduhvata zvirnuli u tu ulicu, videli bi da se u delu ispod Jevremove ulice jedva mimoilaze dva automobila, a oni bi tu da uguraju trolejbuse i autobuse. Francuska ulica je malo šira, ali je sramota od te lepe ulice s drvoredima praviti auto-put. I inače je već prezagušena saobraćajem. Posebna priča je buka i zagađenje koje će dodatno zagaditi i Kalemegdan i stanare u obližnjim ulicama.

Dalje, garaže. Ko je pogledao mogao je videti da su izvođači radova u Rajićevoj iskopali šest podzemnih nivoa, iako gradonačelnik pominje samo tri. Pitanje je šta je zaista u projektu po kojem je dobijena građevinska dozvola? U svakom slučaju, nekadašnji plan da metro dođe do Kalemegdana je ovim efektivno ukinut, jer se podzemna grdosija u Rajićevoj prostire ispod kote koja je do sada bila rezervisana za liniju metroa. Inače, do ove buduće garaže može se doći isključivo preko dve male, već zakrčene ulice, koje će zbog nje postati još zakrčenije.

Pored ove garaže, najavljuje se još nekoliko podzemnih garaža u neposrednoj blizini: Studentski trg, Pariska, itd. Sve u strogom centru, sve dostupne samo malim uličicama koje nisu predviđene ni za postojeći obim saobraćaja, a kako li će tek izdržati drastično povećanje saobraćaja.

Znači, vizija „pešačke zone“ se svodi na „bušenje“ Beograda nebrojenim podzemnim garažama i usmeravanje enormnog saobraćaja u ovaj deo grada, a s druge strane na maltretiranje građana koji stanuju u ovom kraju. Maltretiranje povećanim saobraćajem, bukom i zagađenjem, kao i oduzimanja im mogućnosti da koriste svoja vozila do i od svojih zgrada, te da mesecima žive u raskopanim ulicama (videti Vuka Karadžića) dodatno maltretirani bukom i zagađenjem s gradilišta. Kakva je to „pešačka zona“ koja je izrešetana podzemnim garažama? Zar nije logičnije, kako se to u svetu radi, da se garaže grade na obodu centra, pa da se do centra dolazi peške i javnim prevozom (ili metroom, koga ovde, barem do Centra, izgleda neće biti), a ne da se sav saobraćaj usmeri u „pešačku zonu“, u koju bi se dolazilo kolima, pa onda valjda „šetalo“.

Pri tome se u svetu pešačke zone prave u isključivo trgovačkim delovima, a ne nasilnim pretvaranjem rezidencijalnih ulica u „pešačke“. Ali, naravno, cela „ideja“ se bazira na cilju da se od ovog dela grada napravi haos prepun kola, diskoteka, kafića i svega ostalog što pojedini smatraju da je „prednost Beograda“, a da se pri tome žrtvuju desetine hiljada stanara Starog grada, koji imaju tu nesreću da već decenijama žive u ovom lepom, nekada i mirnom, rezidencijalnom kraju ispod Knez Mihailove.

Stoga i ne čudi da se proces pretvaranja Kalemegdana u luna-park nakrcan diskotekama i tehno festivalima nastavlja projektom kojim bi se ovaj deo grada pretvorio u jedan veliki tržni centar i diskoteku. I još jednom: da li zaista niti jedno strukovno udruženje, ili barem pojedinac arhitekta-urbanista, nema nikakve primedbe na ove pogubne ideje gradskih vlasti? To da niti jedna opoziciona partija nema šta da kaže, to nije čudno, odavno smo naučili da se u partijama vidi samo profit i marketing, a da su građani nevidljivi.