Autonomija univerziteta na dobošu

Ovim nacrtom se u Zakon o visokom obrazovanju uvodi institut blagoslova (članovi 17, 19, 20, 23 Nacrta) Svetog arhijerejskog sinoda SPC za upis na studije, zasnivanje radnog odnosa i prestanak radnog odnosa. koji bi važio za Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu (PBFUB), pa samim tim i za Univerzitet u Beogradu (UB).

Ovaj predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju je u direktnoj suprotnosti sa načelom autonomije univerziteta koja je zaštićena Ustavom (član 72) i važećim Zakonom o visokom obrazovanju (član 6), kao i Statutom UB (čl. 10).

Autonomija univerziteta potiče od srednjovekovnog akta Authentica Habita (Bolonja, 1158), kojim je profesorima i njihovim učenicima data mogućnost nesmetanog kretanja, zaštita od nameta i poreza i arbitrarnog suđenja. Drugi dokument koji je takođe važan za uspostavljanje autonomije je Parens Scientiarum (Pariz, 1231), kojim su univerziteti priznati kao institucije vlasne da izdaju fakultetske diplome.

Tri su osnovne misije svakog univerziteta:

Da produbljuje i širi znanje u potrazi za istinom.

Tolerantnost prema drugačijem mišljenju i sloboda od političkih uticaja.

Misija univerziteta, kao jedne od ključnih društvenih institucija da, kroz nastavu i istraživanja, promoviše slobodu i pravdu, ljudsko dostojanstvo i solidarnost.

Autonomija univerziteta podrazumeva nezavisnost od eksternih (vanuniverzitetskih) uticaja po pitanju svoje interne organizacije i upravljanja, upisa studenata, konkurisanja i zapošljavanja nastavnika i saradnika, uspostavljanja studijskih programa i uslova studiranja i sloboda u sprovođenju nastave i istraživanja.

Rečju, davanje saglasnosti ili njeno povlačenje bilo koga van univerziteta za upis na studije, konkurisanje za posao ili zaposlenje na univerzitetu jeste direktna i otvorena negacija autonomije univerziteta i akademskih sloboda, čime se direktno krši i član 73 Ustava slobode naučnog stvaralaštva. Takođe, pošto SPC nije ni osnivač, ni vlasnik, ni poslodavac zaposlenih na PBFUB, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju je u direktnoj suprotnosti i sa članom 11 Ustava po kojem su crkva i verske zajednice odvojene od države.

Ukoliko bi ovaj nacrt bio izglasan u daljoj skupštinskoj proceduri, to bi bio presedan koji bi otvorio mogućnost za različite zloupotrebe. Na primer, pošto je država vlasnik državnih fakulteta, sasvim je moguće zamisliti da bi studentima mogla biti potrebna i saglasnost vlade za upis na fakultet, nastavnicima i saradnicima da konkurišu za posao i da se zaposle, te da bi povlačenje ovakve saglasnosti moglo eventualno voditi ispisivanju studenata sa fakulteta i gubitku posla za zaposlene.

Takva mogućnost, kao i ova koja je otvorena sadašnjim Nacrtom, direktno ugrožava autonomiju univerziteta i akademske slobode.

Na kraju, zanimljiv je pokušaj da institut blagoslova uđe u Zakon o visokom obrazovanju kroz ovaj nacrt s obzirom da je Odbor za statutarna pitanja UB 8. 11. 2019. utvrdio da je uticaj Sinoda SPC, kao vanuniverzitetskog tela, na status zaposlenih na PBFUB u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i sa Statutom UB, odnosno da je dejstvo blagoslova SPC pravno ništavno.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu