Autonomiju univerziteta ukinuo je Vučić

Neprekidno živimo u atmosferi straha i zastrašivanja, u manipulisanju lažnim obećanjima, u samohvalisanju vrhovnog vođe i njegovih kloniranih sledbenika čiji je rečnik sve drugo samo ne pristojan, a svakako daleko od državničkog ili elementarno pristojnog.

Gradi i svečano otvara put, a onda popravlja, fabriku otvori i obezbedi minimalac i pelene, pomera brdo, menja tok reke; zagađenost reka i ogromna đubrišta širom zemlje, a nasuprot tome niče Beograd na vodi, građevinski radnici svakodnevno ginu, stari deo Beograda se raskopava da bi se formirao prazan, hladan betonski trg a ljudi osećali otuđeno u tom, do nedavno centralnom delu grada gde su se sastajali, družili i sklapali prijateljstva, gde su prve ljubavi nastajale. Danas na hiljade ljudi napušta zemlju, mladih i stručnih, ne mogu više da čekaju da se ispune brojna obećanja i ostvari zlatno doba. A on sve može, sve im se može, jer sve znaju.

I evo, baš na svečani dan Univerziteta u Beogradu 13.09.2019 (211 godina ), studenti blokiraše zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Svečanosti su prisustvovali ugledni članovi SANU, bivši rektori, dekani, profesori i studenti. Na svečanosti je rektorka I. Popović govorila o budućim planova rada univerziteta i potpisivanju ugovora o saradnji sa poznatim univerzitetima u svetu; na svečanosti su proglašeni studenti generacije i najbolji projekti, uz napomenu da pad na Šangajskoj listi jeste opomena ali da se taj pad svakako može prevazići. Svečanost se mirno završila ali na izlasku iz sale čulo se pitanje/konstatacija “a ništa od autonomije…?!“

Studenti u rektoratu još uvek izdržavaju i traže da se njihovi zahtevi prihvate jer su izgubili strpljenje čekajući da se reši, pre svega, pitanje plagijata doktorata ministra finansija Siniše Malog. Traže oni i njegovu smenu kao ministra, ali svakako nije reč samo o tome. Studenti zaboravljaju da je autonomija univerziteta grubo ukinuta još pre 5,5 godina kada je politika presudila (tj. Aleksandar Vučić) o valjanosti doktorata Siniše Malog, rekavši da je “to najgluplja stvar koju sam čuo“. Ta vest o plagijatu jeste – da li je ona tačna ili ne – a ne da li je glupa/pametna.

Usledile su brojne kritike uglednih profesora i dokazi da je reč o plagijatu, ali komisije koje su se menjale i iznosile svoje mišljenje ne prihvatajući istinu. Univerzitetski profesori, kao članovi tih komisija, su zatajili, a zavladao je i muk u univerzitetskoj zajednici. Ni javni apeli jednog broja profesora da se takvim pojavama mora stati na put nisu imali efekta. Otuda i Vučićev prezir prema intelektualcima a njegova izjava ovom prilikom da je “upad u Rektorat izraz nemoći, a intervencija policije se neće desiti“ jer se upravo tako nešto očekuje da bi on bio optužen za narušavanje autonomije univerziteta. Kao da je uopšte potrebna bilo kakva naredba tog tipa!

NJegovi verni sledbenici su već pred početak svečane sednice upali zgradu Rektorata i izazivali sukob, što je inače očekivani model njihovog ponašanja, oni su uvek spremni da reaguju. Zar to nije već narušavanje autonomije?! Ali nije Vučić samo stručnjak za plagijate, on nalazi i rešenje kako vratiti rejting BU na Šangajskoj listi. Bilo je mučno gledati na TV kako naš talentovani matematičar, prof. Radenović, dolazi na Vučićev poziv u zemlju s molbom da svoje radove objavljuje pod afilijacijom BU, a potom i da treba otvoriti posebnu budžetsku liniju za finansiranje takvih naučnika.

Profesor je snishodljivo zahvaljivao na pozivu, a Vučić se okrenuo i govorio ministru Šarčeviću i Siniši Malom kako da odrade taj posao. Rečeno, rešeno. Kao što Vučić nema političkog sluha kad treba stati ili naći meru, tako ni premijerka Brnabić uvek namrštena, nadurena i ljuta deli lekcije i ništa nije u stanju da reši. NJen odgovor je uvek da ona “ne pristaje na ultimatume“ ali ona nema ni političkog sluha da bar na neku opomenu krene u rešavanje pitanja bitnih za život građana.

Apel studenata univerzitetu da više neće da čekaju da se akademske stvari rešavaju pod neprekidnim pritiskom političara već prema etičkim principima ove institucije, veoma opominje. Budućnost ove zemlje je u rukama mladih i poštenih građana. Ne mešajte se u univerzitet, nisu svi profesori i studenti ni potkupljivi ni uplašeni, zaustavite se ili nađite meru.

Autorka je profesorka univerziteta