Autorski tekst ambasadora Ukrajine Volodimira Tolkača povodom Dana pobede: Rusija je danas kao Nemačka tridesetih

U Ukrajini je zakonom 8. maj određen kao Dan sećanja i primirja koji se obeležava svake godine u znak sećanja na sve žrtve Drugog svetskog rata 1939-1945.

Uvođenjem ovog nezaboravnog datuma Ukrajina se pridružila evropskoj tradiciji obeležavanja pobede u Drugom svetskom ratu, odajući počast svim borcima protiv nacizma i žrtvama rata.

To je istovremeno i podsetnik da je rat počeo kao rezultat dogovora dva totalitarna režima nacističkog u Nemačkoj i komunističkog u Sovjetskom Savezu.

Tokom 1939-1945. godine oba totalitarna režima su počinila brojne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine genocida na teritoriji Ukrajine, usled čega su ukrajinski, jevrejski, krimskotatarski i drugi narodi koji su živeli na teritoriji današnje Ukrajine pretrpeli ogromne gubitke.

Ove godine Ukrajina po drugi put obeležava Dan sećanja i primirja u uslovima sveobuhvatne oružane agresije Rusije. Ovu agresiju prate strašni ratni zločini koje su počinili ruska vojska, kao i političko i vojno rukovodstvo Ruske Federacije.

Od 2014. godine cvet maka je simbol sećanja na Drugi svetski rat u Ukrajini, ali i u Evropi. Ukrajina će odati počast svima koji su se borili protiv nacizma i svim žrtvama Drugog svetskog rata.

Izuzetno je važno da se sećamo i poštujemo podvig onih koji su se borili protiv nacizma i pobedili ga.

Ništa manje pažnje i počasti ne zaslužuju ni žrtve rata, odnosno ostarbajteri, deca rata, civili koji su stradali tokom ratnih dejstava i okupacije njihovih gradova i sela. Rat nisu samo tenkovi, topovi i bitke velikih razmera.

To su slomljene sudbine, milioni malih i velikih ljudskih nevolja koje traju godinama.

Ukrajinci na strani antihitlerovske koalicije dali su značajan doprinos pobedi nad nacizmom i saveznicima Hitlerove Nemačke. Cena ovog doprinosa su ogromni gubici tokom 1939-1945. među Ukrajincima i drugim narodima koji su živeli na teritoriji Ukrajine. Tada je stradalo više od osam miliona naših sunarodnika.

Dakle, mi dobro znamo cenu rata, kao što smo svesni i značenja slogana: „Nikad više…“

Drugi svetski rat je postao moguć zbog zavere nehumanih režima – nacističkog i sovjetskog. Naslednik poslednjeg je trenutno Ruska Federacija.

Ona nastoji da prisvoji pobedu nad nacizmom kako bi manipulisala i sopstvenim građanima i međunarodnom zajednicom.

Ističemo da nijedna država ne može da pretenduje na isključivu ulogu u pobedi nad nacizmom. Pobeda je rezultat titanskih napora država i naroda.

Isto tako neprihvatljivi su i pokušaji da se Rusija sakrije iza moralnog autoriteta pobednika za agresivnu politiku koja je kulminirala zločinačkom invazijom Ruske Federacije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

U Ruskoj Federaciji se obeležavanje pobede nad nacizmom postepeno pretvorilo u kult, a onda, uopšte, u ružnu pojavu „pobedničke opsesije“, čija je svrha promocija rata, veličanje drugih naroda, prisvajanje statusa „glavnog pobednika“, opravdavanje agresivne ideološke mobilizacije građana, kao i negovanje neodgovornog i neosnovanog revanšizma.

Upravo zbog toga Ukrajina od Revolucije dostojanstva dosledno primenjuje evropski pristup obeležavanju Drugog svetskog rata. I takođe upozorava druge zemlje na posledice podržavanja, širenja ili upuštanja u ruske narative povodom 9. maja, pošto Kremlj koristi učešće Rusa u pobedi nad nacizmom kao moralno opravdanje za zločine savremene Rusije.

Danas su ruske vlasti faktički uništile sistem međunarodnih odnosa koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata.

Oružanom agresijom na Ukrajinu pokrenut je prvi kontinentalni sveobuhvatni rat u Evropi u 21. veku, podrivajući sistem kolektivne svetske bezbednosti.

Po svemu tome Ruska Federacija podseća na Hitlerovu Nemačku tridesetih godina prošlog veka uoči globalnog sukoba.

A mi smo dužni da podsetimo svet da su slabost, strah i neodlučnost međunarodne zajednice uoči Drugog svetskog rata podsticali agresore na sve veće razmere zločina.

Danas se međunarodna zajednica može osloniti na to gorko iskustvo i istorijske lekcije.

Dan sećanja i primirja ne simbolizuje trijumf pobednika nad pobeđenim, već opomenu da diktatori uvek nastoje da zadovolje svoje imperijalne ambicije oružanim sredstvima, prinudom i poniženjem, ultimatumima, agresijom, aneksijom.

Najvažniji rezultat rata ne treba da bude kult pobede, već umeće da se ceni mir.

Danas, kao i tokom Drugog svetskog rata, Ukrajina se bori protiv agresora.

Međutim, sada je taj agresor Putinova Rusija koja govori o „odlučujućem doprinosu pobedi nad nacizmom od strane Rusa“, posebnosti ruskog naroda koji je bogodan.

Danas je upravo Ruska Federacija, koja je stekla sve osobine zločinačke prakse nacizma i komunizma, ta koja zadire u našu zemlju, kulturu, samo postojanje Ukrajinaca, podriva integritet i uništava mir u Evropi.

Naša borba traje svaki dan od 2014. godine i sigurno ćemo pobediti, jer branimo svoju otadžbinu, branimo svoje pravo da slobodno biramo svoju budućnost.

Za nas je ovo rat za slobodu, civilizaciju, demokratiju i evropske vrednosti protiv imperijalnih ambicija podmuklog agresivnog zločinačkog suseda.

Snaga naših oružanih snaga je garancija postojanja države i očuvanja ljudskih prava.

Slogan „Nikad više…“ osudiće na poraz ruski slogan „Možemo ponoviti“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.