Autorski tekst ekološke aktivistkinje koja je uhapšena na Kameničkoj adi: Pod tamom slobodnog sunca na Šodrošu

Neću se ovom prilikom vraćati na početak, kada sam bila uverena da dostavljanje dokaza, i poštovanje zakona mora biti neoboriva argumentacija i za formalnu zaštitu koji ovaj predeo, vodno zemljište, prebogat geo fond i stanište strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta zaslužuje.

Sve ovo što se protekle nedelje dešavalo i dešava na Šodrošu i Kameničkoj adi jeste zločin prema prirodi i ljudima direktno orkestriran od strane onih koji su se samoprozvali vladaocima naših života. Došlo je do toga da zaposleni u sudstvu, javnom pravobranilaštvu, policiji, javnom tužilaštvu… saginju glavu i šapuću „imamo porodice“. Zar ostali nemaju porodice?

U ponedeljak, 17. oktobra, u ranim jutarnjim časovima, u ime organizacije „Svet i Dunav“, telefoniram načelniku novosadske policije, tražim hitan sastanak, jer smo svi obavešteni da se žandarmerija priprema na razbijanje mirnih protesta građana na Kameničkoj adi i Šodrošu. Od drugog poziva do mog ulaska u stanicu policije prolazi nepunih 10-ak minuta, ali ipak dovoljno vremena da načelnik više nije tu.

Upućuju me na policijsku ispostavu Stari grad (Pap Pavla). Tamo me prima inspektor Šućuk, krajnje mirno, posle kraćeg oklevanja, pristaje da napiše policijsku zabelešku, koju odmah šalju u tužilaštvo. Pored zgrade policije u Pap Pavla, nalazi se zgrada nekadašnje državne bezbednosti, danas BIA. Kao uzbunjivač u slučaju, tražim načelnika.

Posle provere mi prilazi službenik koji se ne predstavlja i obaveštava me „da su svi šefovi u Beogradu, na obeležavanju dana Bezbednosne agencije“. Bezimenom gospodinu objašnjavam da je ugrožen ustavotvorni sistem države Srbije, da dozvola koju je Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva izdala 15. septembra Koridorima Srbije, nije i ne može biti zakonski ispravna jer upravo je 15. i 16. septembra OTVOREN slučaj ugrožavanja staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta pred Bernskom konvencijom, tačnije pred Evropskim savetom u Strazburu, kao i da je privatizovan Vodoprivredni institut „Jaroslav Černi“ kako bi se dozvole za projekte koji nisu u interesu opšteg dobra dobijale mimo zakona.

Zakazuju mi sastanak sutra u 08.30. jer tada će biti tu „šefovi“. Kako sam videla da su se u svemu ponašali suprotno Zakonu o zaštiti uzbunjivača odlučujem da potražim i javnog tužioca.

U Višem sudu me odbijaju, iako im pokazujem dokumenta od Bernske konvencije, i upućuju me na Osnovni sud, gde me, ne u kancelariji, već na vratima kancelarije saslušava dežurni javni tužilac Nikola Vuković. Zakazuje mi davanje iskaza povodom podnošenja krivične prijave u 13:20.

Opšti utisak je potpuno poražavajući, jer već nakon nekoliko minuta vidim da je tužiocu mnogo više stalo do pravopisnih grešaka (banalno ispravljanje daktilografkinje) nego do sadržine mog iskaza… Reakcija na sve što sam imala da izjavim (što se pretvorilo u direktno diktiranje) potpuno je izostala. Istovremeno primam hitan poziv sa terena.

Ne mogu više da gubim vreme na dežurnog tužioca i daktilografkinju kojoj pet puta moram da ponavljam i spelujem slovo po slovo reči B I O D I V E R Z I T E T. Tražim kopiju vastite krivične prijave, dežurni tužilac širi zenice i pita stvarno želite to? Odgovaram potvrdno, na šta on iz nekog malog priručnika vadi još tri člana nekog zakona koje ubacuje u tekst, a koja potvrđuju da mi to nije omogućeno?! Ne želim da potpišem krivičnu prijavu, jer mi ne dozvoljavaju da uzmem kopiju.

U toku popodneva nalazim se sa još nekoliko prijatelja, i intuitivno predosećajući blizinu opasnosti, na pitanje da li je potrebna pomoć kažem – da, advokati su nam potrebniji sada više nego ikada. Dan i veče provodim sa grupom meštana i mladih koji su svojim boravkom na Šodrošu štitili šumu i prirodu protekla četiri meseca. Teško mi je da slušam njihove priče, teško mi je što više nemam odgovor, jer su sve domaće institucije u lancu zakazale. Činjenica je da ne postoje validna dokumenta koja bi opravdala uništavanje zemljišta koje Novi Sad čuva od poplava, a to je istaknuto ODLUKOM BERNSKE KONVENCIJE. Ova odluka međunarodne institucije u pravnoj državi morala bi da znači obustavu svih radova dok se ne završi izrada svih NEOPHODNIH dokumenata.

Država Srbija je prihvatila obavezu izrade Strateške procene uticaja na životnu sredinu, kao i davanje predloga za drugu lokaciju izgradnje mosta. Nadležnom pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je naloženo da popise sve ugrožene vrste na vodnom zemljištu od 170 ha Kameničke ade, Dunavca i Šodroša. Studija iz 2015. godine koja se može videti na zvaničnom sajtu vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodina – karta rizika od plavljenja međunarodne reke Dunav nedvosmisleno prikazuje mogućnost plavljenja grada Novog Sada upravo ukoliko se uruši nasip na predmetnom području. Teška mehanizacija koja se već upotrebljava u pripremnim radovima na vodnom zemljištu, a koja se prevozi nasipom višestruko je štetna.

Organizacija „Svet i Dunav“ je još 12. 10. 2022. god. svim nadležnim institucijama podnela zahtev za obustavljanje svih radova na predmetnom području Kameničke ade, Dunavca i Šodroša, do okončanja otvorenog slučaja pred Evropskim savetom, tačnije Bernskom konvencijom.

Sledećeg jutra odlazim u BIA. Izjavu uzimaju u hodniku?! Nakon nekoliko minuta shvatam potpuni besmisao nastavka komunikacije, zahvaljujem im se u ime naroda. Na izlasku opet srećem jučerašnjeg inspektora koji me upućuje na odeljenje organizovanog kriminala, opet u drugoj stanici policije. Sumnjam da u ovoj državi postoji i jedan državni službenik koji radi po svojoj savesti?

U PI Kraljevića Marka čekam… prilazi mi gospođa u civilu, obavlja sa mnom razgovor i odbija da napravi službenu zabelešku, da ODBIJA. Kaže juče ste bili, slučaj je već kod tužioca. Iako govorim da je danas novonastala situacija, da se na terenu Šodroša nalaze strani državljani bez dozvole za rad, da je počelo uništavanje zaštićene obale Dunava na Kameničkoj adi bez adekvatnih dozvola i studija od strane CRBC (kineske kompanije), da je zahtev Bernske konvencije jasan i da po njemu država Srbija mora postupiti… ne vredi.

Istovremeno pratim na telefonu da radnici na crno iz Kine postavljaju već ograde na vodnom zemljištu Šodroša… a nekolicina kampera je već potisnuta ka kampu, u Šodroškoj šumi.

U magnovenju sedam u taksi i za par minuta sam već na Šodrošu.

Na čistini vidim samo jake snage policije, pripadnike žandarmerije i kineske radnike. Ubrzano prelazim ledinu i tražim da govorim sa komandirom. Niko se ne odaziva. Rukama rušim prvu ogradu i počinjem da objašnjavam prvo na srpskom a onda na engleskom, u nadi da će me i Kinezi razumeti.

Govorim da ne smeju to da rade, da je u suprotnosti sa svim našim zakonima kao i ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Pored mene stoje još dva Kineza koji drže plavu ogradu, jedan od njih se naslonio na hladnu plastiku, obasjalo ga šodroško sunce, a on svestan policijske zaštite zeva li zeva. Gurnula sam i tu ogradu, i stala na nju.

Mirno sam pošla sa policijom, niti sam se opirala hapšenju niti sam bila nasilna. Ipak, pre ulaska u maricu vezali su mi ruke lisicama na leđima. O prvoj vožnji maricom pričaću nekom drugom prilikom, moj grad u kome sam rođena, odrastala i školovala se, ne liči na sebe.

I onda ironija, ponovo me dovode na saslušanje upravo kod inspektora Šućuka, kome sam dan ranije diktirala krivičnu prijavu. Do izvođenja pred sudiju za prekršaje, po skraćenom postupku (postupak za teža krivična dela) nisam bila informisana o razlozima privođenja.

Potpuna informacija o brutalnosti i službi policije kriminogenim organizacijama, kao i činjenica da se sudstvo, ali i čitav državni aparat nalaze pod okupacijom je ono sa čim građanke i građani naše države moraju da se suoče, što pre to bolje. Onaj ko ne razume da je otuđivanje zajedničkog dobra, i to ne tamo nekog građevinskog zemljišta, no vodnog zemljišta sa primarnim ciljem zaštite Novog Sada od poplava zapravo oduzimanje prava na život… taj ništa ne razume.

„Niko ne voli domovinu zato što je velika (bogata, lepa) već zato što je njegova.“

Autorka je predsednica NVO „Svet i Dunav“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.