Autorski tekst majke učenika OŠ „Vladislav Ribnikar“: Pismo jednoj Ani

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da li bi mogli ovaj tekst da sumirate u tri rečenice?

2. Nas je maskr ove dece promenio. Saosecam sa roditeljima i decom koja su traumatizovana. U soku sam da ni u ovakvoj situaciji drzava ne ume da pomogne i nadje pravo resenje i da su sluzbe ujedinjene u pomoci ove dece.

3. Ne znam zašto, ili što se zovem Ana, ili što smo ovom tragedijom svi potrešeni, ali imam potrebu da napišem svoj komentar na ovu jezivu temu. Mi u Srbiji, a generalno na Balkanu, pa i u Evropi, smo se nekako svi postepeno privikli na razne nenormalnosti. To je taj način ubijanja žabe, postepenim kuvanjem. I strašno je da se ovo i pomisli, a kamoli kaže, ali kao da je moralo da se nešto ovako desi, pa da ova nacija reaguje. Da pokuša da reaguje! Jer, i to je već viđeno. I to je neko nekad već opisao, ne neko nego Ivo Andrić „Zli zavladaju, a dobri im se pokore, nevaljali i maloumi progovore, a čestiti i mudri umuknu, pravoverni izgube nadu i pravac u životu.“ Ja bih lično volela da se taj momentum promeni i da ovaj narod počne da se bori za svoju sudbinu. A jasno je i šta je potrebno da bi se momentum promenio. Potrebno je da dođe do ujedinjenja dobrih, pametnih, mudrih ljudi. Da bi se momentum promenio i nije potrebna neka naročita snaga. Ne znam koga bih pre citirala Spinozu ili ponovo Andrića, ili bih rekla „Bog je u prirodi ili “ I da tako potraje duže, sve na zemlji bi se ucrvalo i propalo, dete u majci i seme u zemlji. Ali Bog se smiluje i okrene na dobro. Bog jedini.“ Ali, niko nama i ne može pomoći dok ne odlučimo da pomognemo sebi.

4. Bravo Ana na komentar

5. Poštovana autorko teksta, primetno je svih ovih nesrećnih dana da ste vi, roditelji čija deca trenutno ne idu u Ribnikar, u raznim medijima, sa svim svojim primadbama, sugestijama i nezadovoljstvom. Dosta toga opravdano i sa razlogom. Dosta toga i sa, nadam se, bez loše namere, preterivanjem i isključivošću. Pre svega, deca koja idu u školu, idu dobrovoljno. Vaša ne idu, i to je u redu, pristup je individualan. Izgleda da upravo to Vama smeta. Smeta Vam i što država nije našla odgovarajući prostor za preko hiljadu učenika, odmah. Takođe, imam o utisak, da će Vam smetati baš sve što se ponudi. Slušajući Vaše istomišljenike, vidim da je zahtev i da se školska godina proglasi završenom zaključno sa 3.majem. Da li ste svesni koliko nas misli da je to loš predlog, poguban za decu? Da li možete da pokažete svest i savest da niste jedini, da postoje i drugi pametni ljudi sa pametnim predlozima, a ne mogu se svi usvojiti? Da li možete da nas sve ostavite na miru, pustite decu u te privremene, alternativne prostore, samo još 3 nedelje? Težak je period za sve nas, a najteži sa ožalošćene porodice. Ovakav nezabeležen zločin nije moguće premostiti najbplje moguće, nema recepta. Kad prođe malo više vremena, nadam se da će se neke zakonske odredbe promeniti, da će se nastavnicima vratiti neka prava, ali nisam sigurna da će roditelji prestati da se mešaju, upliću u ono što nije njihpv teren, a više posvetiti kućnom vaspitanju, kao i da će smanjiti ambicije kada su deca u pitanju. Čujem i da su suspendovani psiholog i pedagog, pretpostavljam da je sada najlakše njih okriviti za nečiju patologiju. To je takođe bio jedan od Vaših zahteva.