Autorski tekst Momčila Trajkovića o prvom Vidovdanu bez parastosa na Gazimestanu: Zašto, zašto, zašto!?

I tako decenijama. A danas? Danas je Gazimestan bio tužan i posramljen, a narod razočaran, dezorjentisan… Po prvi put neko je doneo odluku da nema parastos na mestu gde su srpski heroji dali svoje živote za Carstvo nebesko! Kažu razlog je bezbednost, opasno je ići na Gazimestan?

Da tako nije pokazao je narod, vernici, koji su i pored zastrašivanja hrabro koračali na svetom kosovskom stratištu da zapale sveće. Sukcesivno, od jutra do podneva, bilo ih je nekoliko stotina.

Čak su i gradonačelnici Trebinja i Gračanice bez ikakvih problema na spomenik Kosovskim junacima položili cveće i zapalili sveće. Bilo je dosta običnog sveta, vernika da odaju poštu onima koji su svoje život dali za carstvo nebesko… Samo nije bilo patrijarha i vladika… Ostali su u porti manastira, u svom, ovozemaljskom svetu!?

Greška, teško oprostiva greška.

Trebalo je samo malo razmisliti, da bi se razumeo današnji dan. Danas smo mi slavili Vidovdan, a naše komšije Bajram. Svako u svojoj muci i radosti. Danas, ipak, nije bio dan za strahovanje, za toliko strahovanje da bi se odustalo od Gazimestana.

A na Vidovdan 1999. mudri patrijarh Pavle, vladike Artemije i Atanasije, ugroženi od albanskih ekstremizma naoružanih do zuba, hrabro su koračali u susret Svetom knezu Lazaru i tradiciju nisu prekinuli. A danas, danas zbog strahovanja odustajanje. Nedostojno!

Ne, ne zaboravih da je i vlast davno preselila proslavu sa Gazimestana u Kruševac. Pa što ne bi i Crkva sa Gazimestana parastos preselila u portu manastira Gračanica.

Jedva sam prelomio da napišem ove rečenice. Ako grešim, neka mi Bog oprosti!

Na Vidovdan, 2023.

Autor je predsednik Srpskog nacionalnog foruma

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.