Autorski tekst psihološkinje Marije Manojlović: Kako da mladi izaberu buduće zanimanje?

Broj novonastalih zanimanja se povećava, čemu verovatno, osim napretka tehnologije, doprinose i nova poslovna uređenja.

U eri globalizacije i korporativnog poslovanja mnogi termini preuzeti su iz engleskog jezika i često nije sasvim jasno šta nečija poslovna titula označava, odnosno koju vrstu posla taj pojedinac obavlja.

Moguće je i bez formalnog obrazovanja dobro zarađivati, čak i steći određenu „popularnost“, te se postavlja pitanje kako približiti školu tinejdžerima i šta je ono što formalno obrazovanje nudi, a ne može se zameniti brzim uspehom, slavom i uticajem preko društvenih mreža. Mišljenja sam da je neophodno akcenat staviti na razvijanje radoznalosti i želje za saznanjem u različitim domenima i upravo na taj način predstaviti i ulogu škole.

U poređenju sa podsticanjem znatiželje, kreativnosti i samospoznaje, svaki konkretan cilj, bilo da se radi o određenoj oceni ili broju pregleda na društvenim mrežama, po mom mišljenju, manje je bitan. Stoga me raduje kad primetim da jer multimodalni pristup sve zastupljeniji.

Ono što najviše brine mlade prilikom odabira zanimanja jeste kako izgleda odabrani posao. Većinu predstava o svom budućem zanimanju i svakodnevnoj radnoj dinamici mladi imaju na osnovu serija i filmova. Može se reći da su u tom pogledu poslovi advokata, detektiva, lekara i psihologa prilično popularni. Problem pak nastaje kada mladi shvate kako zapravo izgleda jedan radni dan i koje su konkretne mogućnosti zaposlenja. Još jedan od faktora iznenađenja jeste gradivo koje se uči na fakultetu.

Većina mladih želi da bude fakultetski obrazovana a da pri tome ne shvata da pravi intelektualac gaji radoznalost duha i širinu znanja, već se slika fakulteta svodi na nekakav kurs na kome treba da se nauče korisne veštine za svakodnevni rad. Smatram da je ovome umnogome doprinelo smanjenje obima gradiva i tendencija da se uči iz svezaka i prezentacija i da se knjiga otvara samo povremeno i po potrebi, bar kod određenog broja dece.

Ono što stvara dodatni pritisak jeste ideja da će se odabranim poslom baviti do kraja života i da ne smeju da naprave grešku izbora zanimanja. To je ono o čemu često pričam sa mladima, kako bi im pomogla da smanje anksioznost koju osećaju prilikom donošenja odluke.

Treba istaći da je bitno dozvoliti svakom mladom čoveku pravo na grešku, odnosno pravo da se predomisli i da kroz sazrevanje shvati šta ga zapravo interesuje. Pritisak dolazi i otud što adolescenti ne žele da razočaraju roditelje i trude se da ispune njihova očekivanja, bilo da se radi o prestižu željene profesore ili materijalnoj dobrobiti.

Čini mi se da rastrzani između roditeljskih želja i strahova mladi zaboravljaju da treba da steknu uvid u sopstveni sistem vrednosti kako bi mogli pravilno da odaberu profesiju. Stoga bih volela da ponudim neka pitanja koja bi im u ovom procesu mogla biti od pomoći. Recimo:

* Zbog čega biram ovu profesiju? Da li me ta oblast zaista interesuje, ili je biram jer ne znam šta bih drugo?

* Da li ovaj posao za mene ima smisla?

* Da li imam želju da učim i saznajem iz odabrane oblasti?

* Zbog čega je ovaj posao za mene poželjan?

* Koje osobine smatram da treba da poseduje osoba koja se ovim zanimanjem bavi? Da li su to osobine koje vrednujem i želim da razvijam kod sebe? Da li su to osobine koje već posedujem?

* Gde neko ko završi ove studije može da se zaposli?

* Kako izgleda jedan radni dan takve osobe?

Korisno je napomenuti i to da većina fakulteta Beogradskog univerziteta ima dan otvorenih vrata kada starije kolege odgovaraju budućim kolegama na sva pitanja koja ih interesuju kao i da je pristup većini predavanja na fakultetima Beogradskog univerziteta slobodan.

Osim toga svaki fakultet na svom sajtu ima spisak predmeta i obavezne literature, što olakšava uvid u to kako će izgledati buduće studije.

Marija Manojlović, psihološkinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.