Autorski tekst Slaviše Orlovića: Veštačka inteligencija i ključne godine pred ljudima

Veštačka inteligencija (artificial intelligence, skr. AI, takođe VI) je ljudski produkt koji menja ljudsko znanje, misao percepciju i razumevanje stvarnosti, ali menja i tok istorije.

U odnosu na tradicionalne načine na koje poznajemo svet (vera i razum), sada je veštačka inteligencijana na putu da transformiše ljudsko iskustvo i sagledavanje sveta. Ona je mnogo više od tehnološke revolucije jer zadire u suštinska pitanja onoga po čemu je čovek dosada bio superiorniji – u rasuđivanju.

Bez veštačke inteligencije ne bi mogle da rade društvene mreže, veb pretraživanje, video strimovanje, navigacije, ride-sharing (deljenje vožnje) i brojne druge usluge. Menjaju se razmišljanja o čoveku, prirodi, ljudskom društvu, Srbiji i budućnosti u njoj i u svetu.
Henri A. Kisindžer (Henry Alfred Kissinger), čovek koji je rođen 27. maja 1923. u Firtu (Vajmarska Nemačka) – upravo se u SAD brojnim događajima obeležava 100. godišnjica njegovog rođenja – jedan je od retkih koji svojim trajanjem svedoči o veku od 1920-ih do 2020-ih.

Imajući u vidu svoje ogromno iskustvo i znanje, poslednjih godina posvetio se promišljanju veštačke inteligencije kao tehnologije koja je promenila svet, a i dalje nastavlja da ga menja. On je nedavno budućnost sveta povezao sa budućnošću veštačke inteligencije. Prema njegovom mišljenju, sudbina čovečanstva zavisi od toga hoće li Amerika i Kina moći zajedno.

On veruje da im brzi napredak veštačke inteligencije ostavlja samo pet do 10 godina da pronađu način da to postignu. Sa dvojicom autora, Erikom Šmitom (bivšim direktorom Gugla) i Danijelom Hatenlokerom, napisao je i 2022. objavio knjigu Doba veštačke inteligencije i naša ljudska budućnost, koju je nedavno objavio beogradski Klub Plus.

Autori ove knjige postavljaju pitanje gde je granica između čoveka i mašine, između ljudske i veštačke inteligencije? VI dolazi do impresivnih i zabrinjavajućih razmera, jer po prvi put koristi svoju logiku da ponudi rešenja koja nisu rezultat samo od podataka koje unosi čovek, već čini korak napred.

Kisindžer tvrdi da „danas nastaje nova epoha“ u kojoj će tehnologija ponovo transformisati znanje, otkrića, komunikaciju i individualnu misao. On upozorava: „Veštačka inteligencija nije ljudska. Ona se ne nada, ona se ne moli, ona nema osećanja. Nema ni svest, niti sposobnost imaginacije“. U sve većem broju primena, mašine smišljaju rešenja koja prevazilaze domet ljudske mašte. Kako dobro primećuju autori knjige Doba veštačke inteligencije, „digitalni svet transformisao je ljudsko iskustvo svakodnevnog života“. Menja se znanje kao i uverenje (mudrost zasnovana na znanju).

AlfaZiro je razvio sopstvene obrasce i veštine poštujući pravila šaha (nije pion išao unazad). VI može velikom brzinom da obradi ogromne količine podataka, a „gradivni elementi ovih tehnika učenja su algoritmi“. Društvene posledice VI nije lako predvideti. Ona nema samosvest, filozofske uvide i etičke obzire. Ne poseduje ljudske atribute kao što su prijateljstvo, empatija, radoznalost, briga, emocija i imaginacija. Algoritmima se (još uvek) ne može ugraditi moral, sumnja i osećanja.

Već se javljaju i signali zabrinutosti da su ovi sistemi kreirani za stvaranje profita i sprovođenje moći, jer su globalno umreženi i ne podležu kontroli. Moguće je očekivati sve više žrtava usled porasta oružja vojnih aplikacija, korišćenja informacija kao oružja, dezinformacija (namerno kreiranih neistina), laži i propagande kako bi destabilizovali ljude i društva. Napredak u oblasti algoritama mašinskog učenja je ostvaren u SAD i Kini, a nešto manje u Evropi i Kanadi. Velike sile jedna drugoj uzimaju meru. Tehnologije su postale destruktivne a strategije neuhvatljive.

Za razliku od atomske bombe koja se lako broji i teško krije, sajber oružje je velika nepoznanica, ostaje tajnovita i diskretna. Trka u pogledu VI odvija se pre svega između SAD i Kine i delimično Rusije. Još 1832, pruski vojni teoretičar Klauzevic je izjavio: „Da bi se suprostavila drugoj sili, jedna sila se oprema izumima umetnosti i nauke.“ U toj borbi razvijene države nastoje da privuku vrhunske talente na globalnom nivou. Pola miliona stranih studenata svake godine studira na američkim univerzitetaima, a 2000. na američkim obrazovnim institucijama boravilo je 500.000 stranih profesora.

U svetu se odvija „strateško nadmetanje“ za sisteme nadzora. Jedna priča ide drumom, druga šumom. Jedno se saopštava javno a drugo se radi tajno. Sajber oružje povećalo je ranjivost svih jer je dostupno pojedincima i grupama, teroristima i ratnicima. Jedni drugima pronalaze slabosti u softverima, upadaju bez dozvole (hakuju) i ovlašćenja korisnika (banaka, vojske, ličnih računara). Lakši su upadi a teže je odvraćanje (dronovi, bespilotne letilice, baloni, samoupravljajući automobili). Osim sajber napada i upada u mreže, vodi se onlajn propaganda, prikupljaju se obaveštajni podaci, mešaju se u političke i izborne procese drugih država. Države su oprezne u otvaranju i zatvaranju za nove tehnologije.

Ako vlade odluče da ograniče njihov domet, ostaju uskraćene za nove tehnologije, ako nemaju mehanizme zaštite, mogu imati komercijalne, bezbednosne i druge štete. EU je započela proces regulisanja VI nastojeći da uravnoteži evropske vrednosti privatnosti i slobode sa potrebom za ekonomskim razvojem i podrškom kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom.

Kisindžer, Šmit i Hatenloker dobro primećuju: „Centralni paradoks našeg digitalnog doba je da što je digitalni kapacitet društva veći, ono postaje ranjivije.“ VI je, za svrhe propagandnog rata, u stanju da proizvede čak i veštački stvorene ličnosti, fotografije i snimke sa uznemirujućim posledicama po slobodno društvo, stvarajući podele i mobilišući nezadovoljstva. Javnim ličnostima može se pripisati da su izgovorili i uradili i nešto što nisu.

Kognitivni psiholog i informatički naučnik, Džefri Hinton, za koga se smatra da je „kum veštačke inteligencije“, nakon decenija rada u kompaniji Gugl podneo je ostavku početkom maja 2023, uz obrazloženje „da bi mogao da slobodno da priča o rizicima vezanim za VI“. Po njemu, ljudska inteligencija se, značajno razlikuje od VI: „Mi smo biološki sistemi, a ovo su digitalni i glavna razlika je u tome da postoji mnogo kopija istih modela sveta.

I sve te kopije mogu da uče odvojeno, ali da svoje znanje dele u sekundi. Zamislite 10.000 ljudi i da svaki put kada jedan od njih nauči nešto novo automatski to znaju svi ostali. Upravo na taj način četbot servisi znaju toliko više od čoveka.“

Kisindžer smatra da će čovečanstvo u budućem odnosu prema VI imati tri osnovne opcije: ograničavanje veštačke inteligencije, partnerstvo sa njom ili priklanjanje njoj. Ovi izbori će definisati primenu VI na specifične zadatke ili domene, odražavajući filozofske i praktične dimenzije. Da bi se izbegle opasnosti VI, autori upozoravaju, biće potrebno međunarodno sporazumevanje i međunarodna kontrola sličnog formata kao i kod nuklearne energije.

Uz VI, i pored nje, ljudski razum može da napreduje i da zaostaje. Predviđanje budućnosti ne može se ispustiti preduzimanjem radnji bez ljudskog nadzora, kritičkog promišljanja i bez određenih etičkih principa. Samo tako izbeći će se zamke i opasnosti koje idu zajedno s veštačkom inteligencijom.

Autor je profesor Fakulteta političkih nauka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.