Autorski tekst Zorana Ivoševića: Čitajte Zmaja, Duška i Ršuma 1Foto: Medija centar

Početkom maja desila su se dva višestruka ubistva: u trećem danu trinaestogodišnji K. K. ubio je u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“ sedam učenica, jednog učenika i domara a teško ranio pet učenika, dve učenice i nastavnicu istorije, dok je petog dana dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić u selu Dubona kod Mladenovca ubio tri osobe i ranio osam, a u selu Malo Orašje kod Smedereva ubio pet osoba i ranio šest.

Masakr u „Ribnikaru“ ministar prosvete Branko Ružić pripisao je „zapadnom modelu ponašanja“ i „pogubnom uticaju interneta, odnosno video-igrica“, tvrdeći da „školski sistem nije zakazao“, sa čim su se saglasili predsednik Republike Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić.

Masakr u Duboni i Malom Orašju predsednik Republike je okarakterisao kao „teroristički akt za čije je suzbijanje nadležna antiteroristička jedinica“.

Masovna ubistva u beogradskoj osnovnoj školi izvan su zapadnog modela ponašanja zato što su mete bila nedužna deca koja je trinaestogodišnjak planirao da usmrti iako se sa njima družio, a ne lica koja su se slučajno našla na mestu zločina.

Masovna ubistva u Duboni i Malom Orašju odgovaraju zapadnom modelu ponašanja po slučajnim nedužnim žrtvama, ali je lakonsko ubijanje u „Ribnikaru“ moglo biti podsticajno i za dvadesetjednogodišnjeg ubicu.

Oba događaja su traumatična zbog velikog broja nedužno ubijenih, ranjenih i njima bliskih lica, kao i građana koji tugu iskazuju paljenjem sveća ili polaganjem venaca i cveća.

Pošto su dete i mladić ubijali nedužne, ostaje samo da konstatujemo da je došlo i do uživljavanja nasilja u stvarnost čitave Srbije. Nasilje se i ranije odomaćilo u politici, medijima sa nacionalnom pokrivenošću, privredi, građevinarstvu, sportu, socijalnom staranju, nauci (…) sa tendencijom daljeg širenja koju podstiče vlast, direktno ili putem kontrolisanih medija.

Otuda ne treba da čudi što je u parlamentu, kao najvišem predstavničkom telu zemlje, razmena političkih stavova već zamenjena razmenom pretnji i uvreda.

Zbog svega rečenog, krajnje je vreme se u stvarnost Srbije uvede normalizacija života njenih građana. To se, međutim, ne može postići ni brzo ni lako.

Dobro je što su u svim školama već uvedene potrebne bezbednosne mere i što je otpočela akcija predaje nelegalnog oružja.

Ali, nije dobro što se žuri sa uvođenjem novih sistemskih mera. Njih treba da osmisle i sroče eksperti a ne predsednik Vučić, koji ih je već predložio a Vlada promptno usvojila.

Bolje bi bilo da su promptno usledile ostavke na svim nivoima političkih vlasti, kako bi novoizabrani nadležni organi, uvažavajući predloge eksperata, priveli građane normalnom životu u državi Srbiji.

A nama starijima ostaje da školskoj deci poručimo: Čitajte Zmaja, Duška i Ršuma. Mante se igrica i društvenih mreža, jer „ima neka tajna veza“ između njih i zla.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari