Autošovinistička farsa

Kad nam već, od malih nogu, pomisli samoubica padajući u ponor, maltene svi govore da samo sloga Srbina spasava, kad već maltene svi – po kojekakvim portalima, televizijama sa nacionalnom frekvencijom, društvenim mrežama i kafanama – neprestano jadikuju zašto nismo složni baš u ovim odsudnim trenucima za Srbiju, i kad nam se već, takoreći, sa našeg barjaka i sa vrha hrama svetog Save poručuje da samo sloga Srbina spasava, onda to mora biti istina i samo istina, narod nikad ne greši, kamoli narodne vođe, narodni tribuni, narodne patrole i narodne pevačice.

Ne bi li praktično iskoristio preostalo vreme, samoubica odluči i da nešto progugla dok pada u ponor.

Prvo je, radi mira u glavi, priupitao gugl i veštačku inteligenciju da li sloga zaista Srbina spasava, ali mu gugl i veštačka inteligencija nisu ponudili nikakav konkretan odgovor osim uobičajenih guslarskih jadikovki samog naroda, narodnih vođa, narodnih tribuna, narodnih patrola i narodnih pevačica.

Potom samoubica pročita da se na srpskom grbu uopšte ne nalaze četiri ćirilična slova S, već da se radi o četiri stilizovana ognjila, simbolu preuzetom iz vizantijske heraldike, a potom pročita i da je opštenarodni zavet Samo sloga Srbina spasava skovao đeneral Jovan Dragašević krajem 19. veka, očigledno u teškom pozno-romantičarskom dertu, te da opštenarodni zavet Samo sloga Srbina spasava nema nikakve veze sa svetim Savom, svetim Mratom, svetim ovim, svetim onim.

I gugl i veštačka inteligencija su, dakle, pomisli samoubica padajući u ponor, pod kontrolom autošovinista, i to istih onih autošovinista koji nas poštene šoviniste iz petnih žila pokušavaju da ubede da je autošovinizam lažni koncept, da ima nešto patološko u neobuzdanom srpskom samoprecenjivanju, da je Milošević predao Kosovo još onomad, da je Zemlja okrugla, da je Vojvodina ravna, i tako dalje, i tako bliže (A. Kišjuhas zakoluta očima na fotografiji pokraj svoje kolumne, nešto manje u štampanom, daleko više u onlajn izdanju lista Danas).

Kad bolje razmislim, pomisli dalje samoubica padajući u ponor, autošovinisti će početi i da nas ubeđuju da je opštenarodni zavet Samo sloga Srbina spasava osmišljen i opšteprihvaćen tokom teškog pozno-romantičarskog derta kako bi raspirivao jednoumlje i prezir prema izmišljenim unutrašnjim neprijateljima, jer ukoliko samo sloga Srbina spasava onda ta sloga podrazumeva da svi moramo misliti i delati kao jedan, sve ostalo je, naročito različitost mišljenja, puka nesloga, a puka nesloga nikako ne može spasiti Srbina, stoga neprestano moramo težiti srpskoj slozi kao što magarac neprestano teži šargarepi okačenoj o štap.

Uostalom, pomisli samoubica padajući u ponor, šta ima loše u tome da živimo u slozi, to jest da svi mislimo i delamo kao jedan, naročito ako je taj jedan – jedan jedini i neponovljivi Broj Jedan; ili ako je taj jedan neko od dokazanih mačo patriota poput, recimo, D. M. Palme, A. Gujona, Ž. Mitrovića, Maje Gojković, Verice Bradić ili Suzane Mančić.

Tada bismo se, pomisli dalje samoubica padajući u ponor, mogli odati onome čemu smo svi oduvek težili, to jest nekontrolisanom krkanluku, šmrkanluku, televizijskom i onlajn laprdanju, hvatanju krivina, hvatanju zjala, salivanju strave, ispaljivanju granata na komšije, ispaljivanju granata na nas same, ispaljivanju granata uopšte, i tada bismo, najzad, postali potpuno slobodan narod.

Videvši da je već proleteo pored stanova iz kolekcije Sky (od 37. do 40. sprata) i kolekcije Grand (od 20. do 36. sprata), kao i da trenutno ponire pored stanova iz kolekcije Signature (od 14. do 19. sprata), samoubica shvati da mu nije mnogo preostalo do prizemljenja, te shodno situaciji promeni svoj misaoni tok.

Možda sam, videvši rezultate glasanja o rezoluciji, pomisli i to samoubica padajući u ponor, malo prenaglio s odlukom o samoubistvu, mi šovinisti nismo skloni samoubistvima poput autošovinista, biće da sam bio u teškom neoromantičarskom dertu, opet, nije mi jasno kakva veza postoji između šovinizma i romantizma, ali očigledno da nekakva veza postoji.

Na kraju krajeva, pomisli na koncu samoubica padajući u ponor, ja sam slobodni Srbin u slobodnom padu, ne može mi niko ništa jači sam od sudbine, ne vezujem sigurnosni pojas u automobilu, svemoguć sam poput Đokovića po izlasku iz visočke piramide, podilaziću sebi i srpskom rodu do mile volje, mogu samo da me mrze oni što me ne vole.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.