AV imaginarijum

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Delim Vaša uverenja Profesore. Ima nas u Srbiji sasvim dovoljno koji promišljamo svojom glavom, ali Broj nula je vešto zagadio, zamutio, izmanipulisao politički i sam život, tako da se ne vidimo i ne čujemo. Dunuće ipak, siguran sam, neki vetrovi koji će nam pomoći da se sretnemo.

2. Samo ovo zaslužuje kratak komentar.

   „Šta raditi?“ pita se profesor, te iznese svoje predloge.

   Iz priloženog je očigledno zašto je profesor svojevremeno pravio promašaj do promašaja u značajnom naporu da napravi političku karijeru.

   Vučića i njegovu partiju treba zameniti boljom postavkom. Medjutim, za to je potrebno nešto bitno sadržajnije i kvalitetnije od razmišljanja profesora. Valjda će to postati jasno ovima što oplakuju svoju i, tobože, narodnu sudbinu. Opet će im narod biti kriv što propadaju u težnji da dodju navlast.

   1. Ma da bre, treba ga saplitati na svakom koraku, ko god nešto promisli ili uradi, da se ova atmosfera kolektivne amnezije, promeni na bolje. Uostalom to je najlakše, praviti se pametan na krilima tuđe inteligencije, a naš stari i provereni običaj je ismevanje i ruganje, najbolje deluje udruženo. Kredibilitet uopšte nije bitan, da bi se bavili omiljenom disciplinom u Srba. Još, ako ima prizvuka „vadikala“ u takvom čoveku, efekat je potpun!

   2. Pa ako znate šta nije kvalitetno, zašto nam niste otvorili oči svojim sadržajnim predlogom? Ili samo lečite komplekse.

   3. Bas tako.
      Slažem se u potpunosti.

3. Uvazeni Profesore,zar Vas nije Strah da ovako pisete!?

4. Pitaj Teslu kako RADI radio!

   1. Loš primer profesore! Navoditi razmišljanja Markonija u vezi radija, kada je opštepoznato i naknadno priznato, da je taj izum ukraden od Nikole Tesle koji je taj princip koristio za teledirigovanje još u XIX veku. Lopina koju navodite nije osećala problem da pronalazak prijavi kao svoj, bez obzira što ga suštinski nije razumeo.

5. Dragi profesore, kada bi bilo jos hrabrih, pametnih i bez STRAHA ovako velikih boraca poput Vas mi mladi imali bi sigurnu buducnost, hvala profesore na svemu, puno pozdrava, zivi bili,DIVNI KO UVEK..

   1. Svaka cast profesore, originalni i divni ko uvek, puno zdravlja i srece.

      1. Bravo Dr.Sasa pa rekoste bas kako treba, cesce pisite imaju ljudi da procitaju bas nesto pametno, puno zdravlja profesore i pozdrav porodici.

6. Naime živimo u zemlji gde je navodno najveći rast famoznog bruto nacionalnog dohotka u Evropi
   ——————
   Verujem da je ovo „lapsus“ napravljen automatski zbo stalne zamene „teza“ koje Vučićevi telali viču po medijima.
   Vučić i ekipa sa hvale „najvećim rastom“ BDP (bruto društvenog proizvoda – koje čine promet roba i usluga bez obzira da li su ih napravili „strani investitori“ ili domaća preduzeća)
   Bruto nacionalni proizvod je promet roba i usluga samo preduzeća u vlastništvu Srbije, koji ne smeju ni da pomeneu, jer „naše najuspešnije kompanije“ su u vlasništvu „stranih investitora“ koji „povećavaju“ BDP „prometom“ ali „subvencionistani“ od Vučićeve vlasti dobijaju besplatnu struju, vodu, paru, radnike a iznose profit.
   Tako da „naš rast“ BDPa samo pokazuje koliko su nas „strani investitori“ opljačkali i izneli više novca iz Srbije.
   Nažalost nijedan „aaš“ ekonomista „sa imenom“ ne želi da javno objasni u čemu se sastoji taj „BDP“ jer ne želi da razbije iluzije Vučićevim glasačima da se taj „rast“ sastoji ne samo od doznaka gastarbajtera rođacima koji je sve veći i veći što je beda veća, nego i od „prometa nekretnina“ koje su „kupljene“ 90tih a sada se preprodaju „novoj buržoaziji“ i čine 10tak procenata „rasta“ BDP isto kao i doznake iz inostranstva
   Što si bednij i više resprodaješ i više ti rodjaci šalju novca
   to je „uspešnije“ Vučićevo „zlatno doba“

   1. Pa što ne objasniste vi tako lepi i pametni šta je BDP?

      1. Postovani profesore, Tesli je priznat patent za radio aparat.

7. Ono što je najvrednije, najmanje se vrednuje…Kako pronaći najefikasniju strategiju za mnoge koji su upali u kovitlac lažnih vrednosti i izvući ih na pravi put? Kako ohrabriti sve umne ljude, da se ne sklanjaju, već da se bore? Potrebno je da ih neko ohrabri, da ih bodri i bude im primer, a Vi profesore Živiću svako jeste taj primer, uvek spremni na teške borbe, ali sa jednim ciljem, koji Vam se jasno čita u očima – POBEDA!

8. Makar ne volim ove izmišljotine tipa “ne znam demokratsku zemlju gde vlast nije ograničena na dva mandata”, ako izuzmemo Nemačku, Britaniju, Francusku, gde je Merkel pitaj boga kolko dugo na vlasti, Bler bio isto toliko, francuzi isto nešto retko menjaju. U SAD je mandat predsednika ograničen na dva mandata. Ne volim te floskule “ne znam nijednu zemlju” a ima ih kolko oćeš. Mada mi uopšte nismo za poređenje s njima, kakva demokratska zemlja kakvi bakrači.

9. Dragi moj prijatelju. Davno, kada sam dobila vaše prvo službeno pismo kolege su me pitale da li sam sigurna da li ste Vi doktor ili književnik. I jedno i drugo u isto vreme, definitivno. Divno ste ovo napisali i u svemu se slažem sa Vama. Zavidim Vam na ne posustajanju u hrabrosti u borbi, na veri u dobrotu i ljubav. Na žalost ja više ne mogu. Gotova sam. Moje jedino dete koje je bilo i moj saborac je shvatilo pre osam godina da se ne vredi ovde boriti. Posledica tog je bilo ozbiljno neuropsihijatrijsko lečenje. Uspela je da se oporavi i pobegla je u zemlju večitog leda, koja sem vulkana i tople vode nema nista, a istovremeno ima sve. Pre svega pristojan i miran život za pristojne ljude, Ima visoki standard, za nas nezamisluvu veliku zaštitu za žene, decu i stare,podjednako poštovanje prava za sve, zaštitu ekologije na najvećem mogućem stepenu. Do Drugog svetskog rata su bili Hobiti po sopstvenim rečima mog zeta a sada su društo sa najvećom demokratijom.Oni su mogli i umeli da uče, mi ne. Moja duša više ne može da apsorbuje toliku količinu razočarenja, a i telo je umorno od tolike borbe i nepravde, ne samo lične nego i prema ovom mom narodu kojeg ne mogu, a htela bih da izbacim iz srca. Umorila sam se. Rasprodajem dedovinu i očevinu, pakujem se i nogama i rukama borim da što pre i ja odem tamo. Ne volim hladnoću i ne umem da hodam po ledu, neću videti ni jedno drvo, tamo drveće ne uspeva, tlo je više nalik na mesečevu površinu ali vazduh je čist kao na planini, lepo i slobodno se diše. Sedeču u toploj sobi, grejanje je besplatno i radi 24 časa 365 dana u godini. Popravljaću srpski moje unuke koja sa pet godina već govori pet jezika i radovati se dolasku drugog unučeta koje je na putu. Kod Turčina ćemo kupovati sir, kore, kiseli kupus i sudžuk i praviti omiljene srpske specijalitete mom dobrom zetu. Valjda ću ubrzo naučiti da ne gasim svetlo u praznim sobama, da me moj zet više ne opominje kako kod njih struja nije skupa. Pa nek mi kraj bar bude srećan. Dragi moj prijqatelju Vama i Slavici želim sve najbolje.

   1. Ružo, divno ste pismo napisali. Verujem vam svaku reč. Ali ….
      Nadam se da će vas proći trenutak malodušnosti. Kada se nadište čistog vazduha na tom ledu, i napunite baterije, vratite se u Srbiju pa da udruženom borbom probamo da napravimo još lepši Island.
      Ovaj naš Šljivoland je raj na zemlji, jedino su ljudi sluđeni, a pakost, gramzivost i nečovečnost ide nekako u paketu sa tim. Kada oteramo i ove na vlasti i one u opoziciji tamo gde im je mesto, živnuće ova zemlja. Za sto godina, za sto godina. A nije da Srbija nema pametnih i pristojnih ljudi koji zemlju mogu da preobraze. Samo se takvi ljudi sada ne vide, a to je i naša kolektivna krivica.
      Nadam se da će se, kada se steknu uslovi, početi vraćati u zemlju i oni koji kao i vaša čerka, otišli u potrazi za boljim mestom pod suncem. Možda će baš vaša unuka jednoga dana reći – Srbija, obećana zemlja. Nije joj mesto samo u srcu već i pod nogama.

10. Dobar tekst.

    Slično ovome
    je nešto ranije pisao i
    filozof Ivan Vučković.