Baba pred kolapsom

Boravio je u Srbiji neprekidno skoro tri meseca, po prvi put toliko dugo posle gotovo trideset godina otkako se otisnuo u svet, jer su mu upućeni dojavili da su razni „rođaci“ daleko odmakli u pokušajima prisvajanja zaostavštine njegovih roditelja. Bilo je tu, pričao je, raznih krivotvorenih ugovora o „doživotnom izdržavanju“, „oporuka“, „svedoka“, lažnih poštanskih iskaznica o prijemu poziva za ročišta i rešenja i sl., koje su „rođaci“, uz „dobru volju i poverenje“ sudova i katastra, koristili tokom pokušaja preuzimanja imovine koja im po zakonu ne pripada. Kaže da su mu advokati pomogli da ostvarivanje svojih naslednih prava, na jedvite jade, počne da okreće u zakonskom smeru, te da je u toku žalbenog postupka veoma jasno video koliko su neprofesionalne, spore i neotporne na nezakonita postupanja sudske, katastarske i javnotužilačke jedinice sa kojima je bio u kontaktu.

Na jednom od naših viđenja ispričao je i da je nekim povodom putovao za Vranje i da ga je u povratku, na novoj rampi Bubanj potok sačekalo nekoliko kilometarskih kolona vozila koja su čekala da prođu naplatne rampe. Bio je, kaže, zaprepašćen gužvom, količinom izduvnih gasova, potrošenim gorivom i vremenom koje putnici troše dok na rampi ne uspeju da plate „caru carevo“. Slično je bilo, ispriča, i pri dolasku u Srbiju na naplatnoj rampi Sirig, ali i na naplatnoj rampi ispred Niša. Nakon što se neposredno suočio sa svim prethodnim, a imajući u vidu višesatna čekanja na graničnim prelazima, postalo mu je jasno zašto transportni kamioni i putnici skreću iz Mađarske prema Aradu i preko Rumunije i Bugarske putuju dalje. Pa gotovo cela Evropa je, kaže, ukinula naplatne rampe i uvela vinjete, upravo da bi povećala propusnost svojih puteva, smanjila potrošnju goriva i zagađenje okoline, a Srbija, Hrvatska i Makedonija još uvek dižu prave tvrđave od naplatnih rampi na svojim auto-putevima. Dok je „tucao vreme“ pred pomenutim naplatnim rampama, zabavljao se brojanjem transportnih kamiona koji u oba pravca prolaze kroz njih prevozeći repromaterijal i/ili proizvedenu robu i utvrdio da je njihov prosečan protok Koridorom 10 dostizao dvanaest kamiona u minuti, i to u dobima dana kada je saobraćaj na tom putu najfrekventniji. Hteo je, kaže, da napravi grubo poređenje sa istraživanjima svojih kolega koji su uz pomoć savremenih uređaja izmerili da je prosečan minutni protok takvih kamiona na teritoriji EU oko sedamdeset dva. Ispričao je da su istraživači sa njegovog univerziteta uspeli i da uspostave pouzdane korelacije između prosečnog protoka transportnih kamiona na auto-putevima i stanja ekonomije u okruženju, te da prosečan protok od četrdeset sedam transportnih kamiona u minuti, bez obzira na nivo razvijenosti železničkog, vodnog i avionskog saobraćaja, predstavlja kritičnu vrednost koja garantuje da ekonomija odnosnog društvenog entiteta obezbeđuje zaposlenim mesečnu zaradu na nivou jedne prosečne mesečne EU potrošačke korpe. Ispričao je, takođe, i da su njegove kolege utvrdile da se merenjem protoka kamionskog saobraćaja može pouzdanije i očiglednije oceniti stanje ekonomije u svakoj zemlji nego korišćenjem raspoloživih knjigovodstvenih, bankarskih, statističkih i drugih izveštaja o njoj, jer su se bankari, menadžeri, državni činovnici i razni „eksperti opšteg profila“ toliko „izveštili“ da mogu, uz pomoć raznih belokragnaških „šminki“, svaku „babu pred ekonomskim kolapsom“ da predstave javnosti kao „ustreptalu i ekonomski poletnu devojku“. I obrnuto.

Autor je profesor univerziteta