Bagerom na tržište

Ta pomisao prva je asocijacija posle odluke Vlade Srbije o zamrzavanju cena i suspendovanju tržišta.

Obe su premijerke, deli ih 40 godina, jedna je vodila jugoslovensku vladu, druga vodi srpsku vladu.

Obe, uplašene od inflacije, posegnule su za zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica.

Milke Planinc sećamo se kao premijerke u čije su vreme harali inflacija, nestašica osnovnih životnih namirnica i svih drugih roba, prazni rafovi, redovi pred retkim prodavnicama koje su ponekad dobijale neku robu i bonova.

Vlada Ane Brnabić odlučila se da „slomije“ inflaciju arsenalom iz doba Milke Planinc, komunizma i centralno-planske privrede – administrativnim suspendovanjem tržišta.

Podsećanja radi, na taj način inflaciju su bezuspešno pokušavali da obuzdaju i svi Miloševićevi premijeri (Radmilović, Zelenović, Božović, Marjanović).

Svako njihovo zamrzavanje ostavljalo je pustoš na rafovima, očaj u porodicama i cvetanje crne berze.

Zamrzavanje cena, politička odluka da bi se navodno spasli građani, nikad se nije pokazala kao delotvorna i efikasna i uvek se završavala katastrofalno po građane.

Nema sumnje da će se neki ljudi (građani i crnoberzijanci) radovati i da će aplaudirati takvoj meri, ali avaj, to je – obećanje ludom radovanje.

Inflacija se ne zaustavlja partijskom voljom i državnom odlukom.

Na kraju, kao i uvek do sada, ispaštaće potrošači. Zadovoljstvo naroda ovom merom, ma koliko režirano propagandom, brzo će se pretvoriti u gunđanje i otvoreno nezadovoljstvo kad počne jurnjava za jeftinom ali deficitarnom robom.

Uredba Vlade Srbije od utorka je priznanje straha i panike. Zanimljivo je primetiti da i ova vlada voli da vlada uredbama.

Ali, najnovija uredba nije čak ni populistička mera kojom vlast pokušava da se dodvori biračima.

To je pogrešan i kukavički potez da se spase vlast. To je obznana kraja zlatnog doba, priznanje početka kraja ove vlasti. Zlatno runo počelo je da se para i na naplatu stiže dosadašnje bahato i nepotrebno razbacivanje stotinama miliona evra.

Uredba Vlade Srbije je neskriveno izvoženje bagera na tržište za čijim volanom sedi premijerka, to je brutalan napad na privrednike i pokušaj države da ih disciplinuje pretnjom „gaženjem“ kakva u ovoj zemlji nije viđena tri-četiri decenije a danas se primenjuju tek samo u dve-tri države u svetu poznate po rigidnim komunističkim i diktatorskim režimima.

Može li se samo zamisliti koliko će kontrolora biti potrebno Vladi da obiđu sve proizvođače i utvrde da li krše Vladinu uredbu.

I koliko će biti preduzetnika koji će na svojoj koži osetiti državnu represiju i postati protivnici ove vlasti.

Administrativno zamrzavanje cena Vlade Srbije je nezamisliva i nepotrebna mera.

Aktuelna inflacija ima uzrok u tržišnom poremećaju, poznatom kao neravnoteža ponude i potražnje.

Tu neravnotežu najefikasnije reguliše tržište i njegovi mehanizmi.

A ako baš želi da se umeša, Vlada ima na raspolaganju bar dve mere kojima je mogla da smiri tržište – da aktivira robne rezerve i omogući interventni uvoz deficitarnih roba čije su cene počele naglo da rastu.

Uostalom, režimski mediji do pre neki dan tvrdili su da su i u okruženju i na evropskom tržištu mnogi prehrambeni proizvodi jeftiniji od domaćih, pa bi za potrošače bilo korisno da se takva roba uveze.

Ako u robnim rezervama ima svega, kao što pre neki dan reče predsednik države, zašto to „sve“ Vlada nije iznela na tržište i tako se efikasno borila protiv poskupljenja i inflacije?

Ili je u pitanju drugi problem – možda Vlada ne želi da sluša predsednika?

A možda je problem još veći – šta ako u robnim rezervama nema „svega“?

Ni druga tržišna mera – liberalizacija uvoza nedostajućih roba – ne bi trebalo da bude sporna ako država ima tolike deviznih rezervi kao što se hvali da ima.

Šta je onda problem da Vlada potroši, recimo, neverovatnih 100 miliona evra (a sigurno joj ne treba toliko) na interventni uvoz koji će smiriti tržište.

Čak ni sto miliona evra nije velika suma za tako važan cilj, ako se vidi na šta sve vlast troši novac i razbacuje se milionima evra da bi pred narodom ostavila utisak berićetne vladavine.

Neoprezna odluka Vlade da uskoči na tržište kao slon u staklarsku radnju loša je poruka građanima i poslovnim ljudima pred prolećne izbore.

Ma koliko se Vlada obavezivala da će njena odluka o zamrzavanju cena trajati samo dva meseca, to je signal koji, istina, ne znači brzi kraj ove vlasti i njenog zlatnog doba ali nagoveštava teška vremena za domaće proizvođače i potrošače.

I kad je sličnost između dve premijerke u pitanju, teško da bi iko poželeo da aktuelna srpska premijerka bude u ulozi bivše jugoslovenske premijerke koja je pre tačno 38,5 godina na tajnoj sednici državno-partijskog rukovodstva priznala da je država – bankrotirala.

Autor je novinar