Kako se Univerzitet u Beogradu našao između zakona i Svetog arhijerejskog sinoda SPC, na čiju stranu je stala i aktuelna naprednjačka vlast, već dovoljno isprovocirana istrajnošću uprave UB na preispitivanju spornih doktorata i diploma njenih ministara i funkcionera?
Komplikacije izazvane letošnjom odlukom Sinoda o smeni dvojice predavača na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu UB, koje su prema oceni Univerziteta nezakonite, predmet su prvog javnog spora Sinoda i UB otkako je ovaj fakultet vraćen u „univerzitetsko bratstvo“.
Da li je nedovoljno preciziran specifičan status PBF, koji obe strane različito tumače, suština ili je tek površina problema, čiji je uzrok unutar SPC? Zbog čega je baš PBF izabran za mesto „obračuna“ sa neistomišljencima po bogoslovskim, ličnim, pa i političkim pitanjima sa kojima pojedini „sinodalci“ nisu uspeli da raščiste račune na Saboru?
Iako jedan od glavnih junaka ovog slučaja episkop bački Irinej (Bulović), član Sinoda i portparol SPC, odnedavno i predstavnik Vlade Srbije u Savetu ovog fakulteta, o kome brine i u ime „crkvene vlade“, tvrdi da u Crkvi nema „delikta mišljenja“, pojedini crkveni krugovi smatraju da je reč o sukobu ljudi totalitarne svesti i slobodnomisleće struje u SPC.
Spor je „eksplodirao“ na PBF, jer školuje buduće crkvene kadrove. To je, kako se spekuliše u delu SPC, i ulazak u novu fazu trke za „tron Svetog Save“, koja traje skoro tri decenije.
Od majskog Sabora, na kome ni dolazak predsednika Srbije u Patrijaršiju nije mogao da spreči saopštenje o KiM, otvoreno bahaćenje SNS vlasti kao da se primilo i na deo SPC – pa Sinod ignoriše saborske odluke i Ustav SPC, a u slučaju PBF pokazuje da je spreman i na otvorene pritiske i pretnje svima koji mu se nađu na putu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.