Strahujući da bi prepiska sa Ljiljanom Smajlović mogla da se otegne u nedogled, u svom prvom javljanju u Danasu rekao sam da neću da polemišem s njom, ali da hoću da reagujem na neistine kojima se ona služi.
Nažalost, ponavljam to i ovom prilikom, uz obećanje da je to moje poslednje uzurpiranje prostora u Danasu na ovu temu. I ja sam bio iznenađen kada sam video da se istog dana (21, februara) kada se pojavio moj članak „Novinari i propagandisti“, pojavila i Basarina kolumna „Deoba prćije“, kao i Koraksova karikatura. Priznajem da sam se dobro osećao u tom društvu koje Lj.S. naziva četom koja koristi tešku artiljeriju.
Mrzi me da brojim znakove i reči kao što to čini Lj.S, ali ponavljam da sam samo rekao da neću da branim ili opravdavam koleginice i kolege koje ona opisuje veoma ružnim rečima, a ne da neću da se pravdam. Između pravdanja (sebe) i opravdavanja (drugih) postoji značajna, ne samo semantička razlika. Najneprijatniji deo cele ove priče svakako je da Lj.S. svoju argumentaciju stalno pokušava da osnaži uplitanjem pokojnog Slavka Ćuruvije. Ovog puta otišla je korak dalje od ranijih tvrdnji da je NUNS tek mrtvog Slavka prigrlio kao svog mučenika, pa kaže da su uoči Slavkovog puta u Vašington, gde je svedočio pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa, prvaci NUNS-a zahtevali da donatori u Stejt departmentu budu zvanično obavešteni kako nezavisni novinari u Srbiji nemaju ništa zajedničko sa tabloidnim udbašem…Lj.S, naravno, ne kaže koji su to prvaci NUNS-a i koji su to donatori u Stejt departmentu, a Lj.S, koja je radila u američkoj nevladinoj organizaciji IREX, to bi lako mogla da sazna. Ovako, sve je to na nivou ružnog trača u koji upliće ime mrtvog čoveka.
Za pokojnog Slavka Lj.S. vezuje i priču o telefonima za ne daj bože, koje smo razmenili za slučaj drastičnih intervencija vlasti, pa tvrdi da je Slavko u to uključen tek po povratku iz Vašingtona. Ali, već u sledećem pasusu Lj.S. kaže da ne potcenjuje ni to što su neki ljudi, kao što Štajner za sebe kaže, sa Slavkom uoči bombardovanja počeli da razmenjuju telefone za ne daj bože. I njih je bio strah kada je Slavko ubijen, pa nije jasno da li smo telefone razmenjivali sa živim ili ubijenim kolegom.
Lj.S. ponavlja i priču o hladnom sobičku koji je u Vremenu delila sa mnom i u kojem je planiran i pravljen NUNS. Uz najbolju volju, ne mogu da se setim da je NUNS, uz pomoć antimiloševićevskih zapadnih fondova, tamo planiran i pravljen. Ima, međutim, na desetine svedoka koji se još sećaju gde je i kako je NUNS stvarno nastao. Ljiljana Smajlović u tome nije učestvovala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
