Bajka o Narcisu Pohlepnikoviću

Vladao je sa svojim malim ljudima, od kojih se jedan tako stvarno zvao, a ostali su se zvali raznim imenima, ali su ipak uvek ostajali ne samo mali, već i jako zli, željni zlatnih dukata.

Kralj Narcis, stalno se pojavljivao na prozorima svog dvora, od kojih ga je sa četiri prozora moglo videti celo kraljevstvo. Ta četiri prozora zvali su se prozori sa kraljevskom vidljivošću.

Jedan od ta četiri prozora trebao je biti servis svih građana kraljevstva kako bi informisao sve građane šta se stvarno dešava, ali je zapravo služio kralju Narcisu, te su ga na tom servisu neki ubednici koji su odlučivali šta će se prikazivati na tom javnom prozoru svaki dan hvalili i obmanjivali građane kraljevstva, a iznosili laži o protivnicima kralja.

Sam Narcis pojavljivao se na nekim od prozora svaki dan, pričao kako je on najbolji, najvredniji, najsposobniji, te kako ga vole svi ljudi u njegovom kraljevstvu, a oni malobrojni koji ga ne vole, njih je zvao izdajnicima koji vole druga kraljevstva i tobože od tih drugih kraljevstva dobijaju pune vreće dukata, samo da njemu, najvrednijem i najsposobnijem zagorčavaju život.

Kad na prozorima nije bio kralj, na njima su se smenjivale neke čudne osobe, od kojih su najčudnije bile one koje su se pojavljivale na ružičastom prozoru.

Sve su to bili kraljevi ljudi, bolje reći njegove dvorske lude. Oni su na svim, a najviše na tom ružičastom prozoru od rane zore hvalili kralja i divili se njegovim lažnim uspesima.

Jedam, mada učen čovek, pod nadimkom Bruka, izjavio je da sva deca rođena u kraljevstvu ne pripadaju svojim roditeljima, nego tom kraljevstvu. Neki su se zbog toga smejali, a neki su bili jako ljuti. Čak ga je i sam kralj kritikovao.

Kralj je inače uvek branio svoje ljude, ali su oni kad- kad činili takve gluposti da se i sam kralj Narcis hvatao za glavu. I zaista, oni su bili takvi da poštenom čoveku kad ih sluša, dođe ne samo da se uhvati za glavu, već i da isčupa sa te glave svoje ruse kose.

Vlasnik ružičastog prozora bio je Narcisov čovek, koji je pokušavao da bude čarobnjak i da pravi čarobne napitke. Kako mu to nije uspevalo, većina ljudi se smejala, a neki, koji po ceo dan nisu ništa drugo radili osim što su gledali u ružičasti prozor, verovali su mu.

Većina kraljevih ljudi, uzimala je novac od naroda, te su u zemlji Nedođiji ovu pojavu zvali opstrukcija. Kralj se hvalio koliko je puteva napravio u kraljevstvu, ali je najveći broj građana znao da su ti putevi mnogo skuplji nego u drugim kraljevstvima, te da se tu radilo o velikoj opstrukciji.

Pitate se kako je taj kralj Narcis mogao da vlada? Jednim delom preko svojih već spomenutih prozora, preko kojih je sluđivao najviše starije ljude, a drugim delom preko svojih ljudi u kraljevskoj službi, koji su trebali da rade važne poslove za građane, a zapravo su samo pisali poruke u kojima su hvalili kralja Narcisa, te ih davali njegovim glasnicima koji su ih modernim i brzim konjima koje su imali samo oni, raznosili po celom kraljevstvu da ih narod pročita. Te ljude narod je prozvao skotovi.

Postojali su i oni koji su trebali da se bore protiv kralja Narcisa. Oni su se zvali nesposobnicija. Bili su posvađani i sujetni.

Većina je htela da bude glavna, kako bi bili kralj posle kralja. A neki su sarađivali sa kraljem Narcisom. E tako je vladao kralj Narcis.

Pošten narod je ćutao i pokušavao na ga se sve to ne tiče. Gunđali su i gledali u jedina dva prozora koja nisu pripadala kralju.

Na tim prozorima pojavljivali su se ljudi koji su objašnjavali kakvo je stvarno stanje u kraljevini Nedođiji, ali avaj, te prozore većina ljudi u kraljevstvu nije mogla da vidi.

Sve je to tako bilo dok jednog jezivog dana u kraljevstvu nije pala nadstrešnica i ubila petnaestoro ljudi.

Narod se pobunio, rekao, ovako više ne može. Rekli su Kralju Narcisu: opstrukcija ubija, “prljave su vam ruke”. Jer, nadstrešnica je pala zato što su kraljevi ljudi želeli da je urade za što manje dukata, a ostatak zadrže za sebe.

Ono što godinama nije uspela nesposobnicija, uradili su neki mladi ljudi koji su išli u velike škole, nešto kao naši današnji fakulteti.

Pridružili su im se umni i čestiti ljudi, oni koji su im predavali. Oni nisu želeli da nakon što završe škole idu u druga kraljevstva da tamo žive i rade, pa su tražili odgovornost od kraljevih ljudi.

Neki kraljevi ljudi su stvarno bačeni u tamnicu, ali ovi mladi ljudi su tražili odgovornost za sve koji su krivi, a tražili su i da svi kraljevi ljudi počnu da rade svoj posao u interesu građana. Kralj Narcis se durio i svađao na svojim prozorima, ali se zapravo uplašio, posebno zato što mladi ljudi ali i ostali građani koji su se pridružili protestima nisu želeli sa njim da razgovaraju.

U zemlji Nedođiji više ništa nije bilo isto. LJudi se više nisu plašili kralja Narcisa i njegovih dvorskih luda, već su se kralj i lude plašili građana… Ozbiljno se zakuvalo u zemlji Nedođiji…Kraj se nazire, ali nije još.

Čiča miča i nastaviće se priča…

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.