Bakterije i zlatni standardi srpskog zdravstva

Vrtoglavi uspon srpskog zdravstvenog sistema na lestvici rangiranja, Evropskog zdravstvenog potrošačkog Indeksa (EHCI), koji je uradila Švedska ekspertska organizacija, baš za godine u kojima ste Vi Ministar zdravlja, ne ostavlja nikog ravnodušnim. Bravo!

Šta se toliko značajno promenilo poslednjih pet godina, od kada je njihov direktor Arne Bjornberg na pitanje kako objašnjava da se Srbija te 2014. godine našla na dnu liste Indeksa odgovorio: „Našim Indeksom procenjuje se funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite. Bili smo potpuno šokirani saznanjem da u Srbiji postoji iluzija da se nedostaci u stručnom rukovođenju i upravljanju mogu nadoknaditi stalnim povećanjem broja zakonskih propisa. Izgleda da je srpska lekarska profesija u izvesnoj meri potčinjena velikoj grupi političara i birokrata. Šta će ministru zdravlja u zemlji sa samo 7.5 miliona stanovnika, sedam pomoćnika“ – i da bi na pitanje šta nam je činiti, odgovorio kratko: „Reforma!“.

Iako se ništa primetno nije unapredilo od te 2014. godine, Srbija je u rangiranju na evropskom Indeksu korisnika zdravstvenih usluga, za samo pet godina napravila neverovatni pomak – od poslednjeg, među 35 opserviranih zemalja Evropske unije, usponom na 18. mesto u 2018. godini, ostavljajući za sobom mnoge razvijenije zemlje kao što su Italija, Španija, Poljska…..

Ministarstvo zdravlja Srbije je zadržalo apsolutnu, centralizovanu vlast u sistemu zdravstva, jer je ostalo vlasnik svih zdravstvenih institucija, kontrolišući tok novca, uzimanje kredita, vođenje personalne politike, nedomaćinsko rasipanje novca iz budžeta, kontrolu nad svim tenderima za projektovanje i izvođenje građevinskih radova, pored kupovine medicinske opreme, još kupovinom potrošnog materijala i lekova, u najboljem staljinističkom maniru.

Srpsko zdravstvo prošle godine, impozantno „napreduje“ u kvalitetu svojih usluga, i pored toga što ga napušta veliki broj medicinskih radnika u talasu „odliva mozgova“ – dok se Nemačka koja ih je prihvatila urušava za pet pozicija na istoj rang listi kvaliteta, primakavši se ozbiljno Srbiji. Jer, najverovatnije odlazak lekara zdravstveni sistem Srbije unapređuje, dok ga u Nemačkoj urušava!

Na sajtu Ministarstva osvanula je i aktuelna vest koja me je dirnula do suza.: „Šira slika ukazuje da je Srbija postigla fantastične rezultate u proteklom periodu i bukvalno uspostavila zlatne standarde kada je u pitanju antimikrobna rezistencija….“.

Nemačka zdravstvena statistika savesno beleži da kod njih godišnje umire oko 50.000 ljudi od MRSA – poznata kao bolnička infekcija – a koju izaziva bakterija koja je postala prava pošast za savremenu medicinu i pred kojom su svi antibiotici nemoćni. I gle čuda, po statistici Instituta za javno zdravlje „Batut“ kod nas se od ove bakterije ne umire jer se o njoj i ne vodi evidencija, pa se tako i stiže do zlatnog standarda.

A i sepsa se, iako kosi po bolnicama i domovima otpuštenih pacijenata na kućno lečenje, vodi kao retka bolest, jer po statistici instituta „Batut“ kod nas je umrlo u bolnicama od 2013. do 2017. ukupno osmoro ljudi – otprilike dva pacijenta godišnje!

Kod onkoloških pacijenata se uspešnost lečenja u Nemačkoj meri petogodišnjim praćenjem zdravstvenog stanja svakog pacijenta posle završenog lečenja. Kod nas takva statistika ne postoji kao ni praćenje uspeha transplantiranih pacijenata.

Kada bismo ozbiljno pratili štetu koja se nanosi onkološkim pacijentima zračenjem akceleratorom ne bismo ih tako velikodušno i nekritički kupovali, osim ako provizija nije razlog. Na klinikama za urologiju, ortopediju, ginekologiju, neurologiju… umire više ljudi od posledica zračenja nego od bolesti zbog koje su zračeni.

Uspeh u smanjenju smrtnosti novorođenčadi može da se objasni i naglim prestankom krađe beba po porodilištima koje su ranije proglašavane mrtvim, a ne zaslugom medicine.

Možda ste geg sa e-receptom mogli da izbegnete i štampanim receptima na papiru, u broju primeraka koje zahteva terapija sa dodatnim podatkom o terminu važenja i prispeća, što je za pacijenta mnogo praktičnije. Jedinu vajdu od te novatorije imaju posrednici i trgovci opremom i softverom, korisnici senzibilnih podataka o pacijentu, farmaceutske kuće i drugi. Od ove novatorije pacijenti imaju više štete nego koristi.

Grešite kada tvrdite da ovakav sistem zdravstva koji mi imamo ne postoji nigde u svetu sem na Kubi, a ja bih još dodao – ima ga u Apsurdistanu. Spomenimo samo oblast stomatologije gde je zbrinjavanje odraslog stanovništva isključeno iz osnovnog paketa zdravstvene zaštite.

Za kraj ključno pitanje: Da li je slučajnost da je vrtoglavi uspon srpskog zdravstvenog sistema započet angažovanjem direktora EHCI za vašeg savetnika i da li je njegov boravak u Beogradu bio obeležen nezaboravnom pažnjom, uz čuvenu srpsku gostoljubivost, koja ga je i obavezala da Vas zauzvrat poduči kako se na njihovoj skali napreduje korišćenjem veštine srpskih institucija vičnih manipulaciji podacima ili njihovom prećutkivanju. A možda i primanja koje on ima od ministarstva kao Vaš savetnik nisu zanemarljiva, a možda ste se u međuvremenu i orodili, „pa kome je bog ujak, lako mu je biti svetac“!

Autor je arhitekta, ekspert za zdravstvene objekte