Balkanska pravila

Reč je o stručnoj proceni sudsko-bezbednosnog sistema države koja pretenduje na članstvo u EU. Procenu za Srbiju Varaneze ne daje prvi put, niti mu je to prvi angažman te vrste – procenjivao je ranije Rumuniju i Bugarsku. Suština njegovog nalaza je da svako prisluškivanje, pa i policijsko tokom istrage, tehnički ide preko BIA ili VBA, bez obzira na sudski nadzor. Što znači i bez obzira na ustavno zagarantovano pravo na privatnost.

Određeni deo javnosti u Srbiji reći će na to, da tako rade sve tajne službe sveta. Drugi pak deo ukazaće na to da nije problem u obaveštajnom radu, nego u zloupotrebi „obaveštajnoj proizvoda“. I još više u „sindromu nedodirljivosti“ kojim su srpske službe bezbednosti obuzete barem u istoj meri u kojoj i građani paranojom od „balkanskih špijuna“.

Od znakovitog škripanja, pucketanja ili odzvanjanja u telefonskoj slušalici ili zastoja u isporuci imejl poruka opasnija su „balkanska pravila“. A ona glase da nema tog zakona i ustava koji se ne da zaobići, u slučaju nečije potrebe.

Opomena ombudsmana Saše Jankovića iz decembra, da među pripadnicima srednjeg ešalona bezbednosnih službi ima pogrešnih tumačenja političkog procesa promene vlasti kroz stav da se vraća „slavno vreme tajnih operacija“, ostala je potpuno bez odjeka.

Prilično je očigledno da se Srbija od „slavnih vremena“ još nije oporavila, niti su službe prošle kroz javnu katarzu recimo razrešenjem ubistva Slavka Ćuruvije, pa procenu evropskog stručnjaka treba razumeti kao dobronamernu.

Dakle, kao ukazivanje da sopstvene propise i Ustav treba da poštujemo. I to bez obzira da li smo ubeđeni da smo mnogo više građanska, a mnogo manje policijska država, od većine punopravnih članica EU. Jer, onda takvo ubeđenje postaje lak alibi za zloupotrebe.