foto Aleksandar RoknićSlučaj definitivnog oslobađanja ubice Slavka Ćuruvije paradigmatski je primer da svi mi u Srbiji živimo u državnom ustrojstvu gde ‘’Banalnost zla’’ (Hana Arent) nije fraza nego istina sa kojom se svi mi moramo suočiti.
U gotovo svim segmentima društva pojedinci učestvuju u aktivnostima ovog kriminalnog Vučićevog režima i pri tome sebe smatraju oslobođenim bilo kakve odgovornosti za svoje postupke.
Oslanjaju se na princip tzv. subordinacije i ‘’ne beru brigu’’ zbog čega su nešto uradili bez trunke savesti, morala i odbrane ličnog digniteta.
To petoro sudija Apelacionog suda su, kada ih vidite na ulici ili da šetaju gradom obični ljudi i na prvi pogled izgledaju potpuno normalno i mnogi bi rekli pitomo i pristojno.
Međutim, da ovaj naš režim zaista ima demonski karakter pokazao je upravo kroz oslobađanje ubica Ćuruvije da su lični karakter, savest, nezavisnost potpuno nepotrebni, i potrebni su samo poslušnost i pokoravanje gazdi.
Srbiju su dolaskom Vučića na vlast nazvali ‘’stabilokratskim društvom’’ za koje se onoliko svojevremeno zalagala Angela Merkel.
Nažalost, Srbija je iz te takozvane stabilokratije vrlo brzo skliznula u nešto drugo i mnogo opasnije što se naziva diktaturom i totalitarizmom.
Političko zlo koje nas je zadesilo, kako kaže Hana Arent ‘’nije se moglo ostvariti bez regrutovanja hiljada ‘’normalnih’’ osoba i institucionalne saradnje koja je raširila saučesništvo na čitavo društvo’’.
Ovaj i ovakav režim Aleksandra Vučića je režim koji rehabilituje zločine i to na najdemonskiji i najosvetničkiji mogući način.
Vođa je zadužen kod nas da tu i takvu ‘’Banalnost zla’’ sprovede u jednu drugu, ne samo filozofsku već i životnu formu koja se naziva ‘’Radikalnost zla’’.
Treba li da vas podsetim o godišnjoj amnestiji predsednika države i koga je amnestirao krajem godine, treba li da vas podsetim na Doljevac, na Jovanjicu, na ubistvo Pantića onomad (što smo svi zaboravili), treba li da vas podsetim na brojna činjenja ovog režima u proteklih 12 godina, od paljenja kuća novinarima, najstrašnijih batinanja demostranata na šabačkom mostu… i nikom ništa.
Draga gospodo, nije nama kriv Vučić, nego svi mi zajedno sa njim, jer se mahom držimo i ponašamo kao birokrate kojima je stalo samo da dobro obavimo svoj posao i ove sudije iz Apelacionog suda bez časti i savesti su pokazale da tu nema ni S od samostalnosti i savesti, nego su ništa drugo do obični činovnici koji izvršavaju naloge pretpostavljenog.
Putem takvog opravdanja, možemo izbegavati bilo kakvo suočavanje sa pitanjem moralnosti svojih postupaka.
Nažalost tako posmatrano, Ćuruvijine ubice su samo radile svoj posao, ove sudije Apelacionog suda koji su ih oslobodile su samo radile svoj posao, oni što su pucali u nevine zarobljene Muslimane u Srebrenici su samo radili svoj posao, ove bitange što tuku po ulicama i mostovima motkama samo rade svoj posao…
Tako da je ostalo nama ništa drugo nego da je Srbija sama po sebi postala zemlja ‘’Banalosti zla’’.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
