Basara i Amfilohije

Nisam ni pisac, ni kolumnista, ni novinar, mada kakvih ima ne vidim razlog da ne bih mogao da budem uspešniji od mnogih.

Mala digresija. Pre desetak godina idući Resavskom ulicom, ispred zgrade gde je nekada, ne baš mnogo davno, bio Tanjug, ugledah tablu sa obaveštenjem: kako da za mesec dana postanete novinar. Vidim da je seminar bio više nego plodan.

Nisam ni vernik, naprotiv, ozbiljan sam ateista, ali poštujem vernike, crkvu i druge bogomolje.

Bio sam veliki prijatelj sa pokojnim muftijom Jusufspahićem, ponekad išao na „njihove slave“ ispred beogradske džamije, sa pokojnim arhimandritom igumanom manastira Gradac (zadužbina Jelene Anžujske) Julijanom, starešinom manastira Rača kod Bajine Bašte koji mi je pričao o nastavku Resavske škole u ovom manastiru i vrednoj dokumentaciji koja je završila u Budimu, a naša država ni prstom da mrdne da to vrati….

Pa kakve to veze ima sa ILI i sveštenicima. Ima. Pisac kolumne je „najplodniji pisac novije srpske književnosti“ Svetislav Basara, Užičanin iz Bajine Bašte (nema on nikakve veze sa kursom u Resavskoj ulici).

Šta to ja hoću da polemišem sa čovekom čiji je način izražavanja (uključujući i njegove kovanice) cinizam i nipodaštavanje veće od univerzuma. Sa čovekom koji se neretko ne slaže ni sa svojim mišljenjem.

Hajde da probam. Ali pade mi na pamet da plagiram jedan naslov u Politici (bilo je davno), kada je bard jugoslovenskog novinarstva Vasko Ivanović komentarisao „glagoljanje“ (kovanica S.B) velikog crnogorskog pesnika, romanopisca, dramskog pisca, novinara i kulturnog radnika (zagovornik ilirskog porekla Crnogoraca) Jevrema Brkovića. Naslov teksta je bio „Čučni Jevreme u velikoj si nuždi“.

E, pa u ovoj najezdi plagijata moj ne ugrožava ni struku, ni nauku, ni spisateljstvo ma kakvo ono bilo. Čučni Basara u velikoj si nuždi. Da, upravo to.

Tekst Basare zaudara cinizmom, nipodaštavanjem i negiranjem svega pozitivnog u životu i delu mitropolita Amfilohija Radovića.

Priču koju priča („pošto sam je kupio po to vam je prodajem“) , počev od datuma smrti mitropolita i svega što ide dalje, našao je na sajtu Novosti. Baš je našao vrlo pouzdanu referencu, ali Novosti nisu predmet ovog komentara. Stoga, idemo dalje sa tekstom S. Basare.

„… u Gospodu se upokojio mitropolit crnogorski, brdski, primorski, itd, Amfilohije.“ Sramotno u najmanju ruku. Zašto? Zato što je delo Amfilohija u duhovnoj, pa i društveno političkoj sferi, nadmašilo Basarino pisanije. Setih se i mojih rasprava sa Oskarom Davičom kada sam mu kao gimnazijalac rekao da mi se njegov „Beton i svici“ ne sviđa, nerazumljiv je a on mi odgovori: “ … ja pišem za 500 mojih obožavalaca“. Iz mene izlete skojevac: Lenjin je rekao da umetnici, pisci i ostali treba da stvaraju za narod a ne za elitu.

Amfilohije je svoje pokazao, bez obzira na zlurade Basarine komentare, pa se ja pitam za koga Basara piše.

Ne robujem i ne klanjam se „autoritetima“ ako to nisu ali reći …“ni vikarnom pjesniku crnogorsko-primorskom i sve srpskom, Bećkoviću….“, tu već ne treba bilo kakav komentar.

Sledećeg dana opet ista priča, salata od reči, ili da bude primerenije naslovu , koprolalija, koja se ponavlja.

Basara misli da repetitio est mater studiorum (ili, na srpskom, pomavljanje je učiteljica znanja) može da podupre svako ponavljanje. Za dva semestra Gaudeamus igitur je brzo prihvaćen pa i značajne latinske sentence.

Ovoj ovde nije mesto. Ali zašto S.B. ima neprimeren stav prema neistomišljenicima, ponekad i većima i boljima od sebe (odnos sa Dobricom Ćosićem i drugima). Možda ga možemo naći i u njegovom odrastanju pored predivnih livada punih narcisa tokom proleća.

Ja sam još bio fin, treba pročitati komentar Marinka Vučinića na sajtu Nova srpska politička misao: „Politikantska nekrofilija i prostakluk Svetislava Basare“. Sada i sam shvatam šta je moja majka htela da kaže sa onim „ILI“ na početku teksta.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta