Basara i Zavetnici: Kad fantazija postane uvreda

Uvek imam nedovoljno razumevanje onoga što se događa tu. Tako, na primer, nisam znao šta su to Zavetnici. Kome su se zavetovali, na šta? Šta je njihova svrha, sem da budu još jedna od takozvanih „Zlu Ne Trebalo Partija“. Takve partije se uglavnom osnivaju tako što inspektor uđe u kancelariju, i kaže: Imaš dve mogućnosti: ja l’ da osnivaš partiju, ja l’ da odležiš. Biraj. I obično se izabere partija.

Ali sada, posle ovoga što su uradili u Aranđelovcu, posle skandala koji je doveo do otkazivanja promocije najnovijeg romana Svetislava Basare a u okviru smotre Mermer i zvuci, konačno sam shvatio: Zavetnici su se zavetovali na odbranu dupeta.

Basara, u romanu Kontraendorfin, ima to jedno mesto gde opisuje kako je neki pjani pjesnik, na jednoj od ekskurzija Udruženja književnika Srbije, pjanim glasom pitao treznu i trezvenu Desanku Maksimović, tada u njenoj osamdeset šestoj godini, „Je li, baba, jel bi se ti jebala u dupe?“ Na šta se ona, piše u knjizi, zasmejala i rekla, „Ju, ju, Milane, zaboga, ne“. To vam je na strani 17. Nije nebitno, čitaj dalje.

Elem, skupili se neki fini ljudi u Aranđelovcu da slušaju Basaru, kad eto ti Zavetnika. Predvođeni lokalnim Hiper Zavetnikom, koji je u ovoj priči manje važan od dupeta, ali nije loše primetiti da je taj neki lekar, te mu se nije zameriti ako živiš tu, jer mož da mu dopadneš lekarskih šaka. I tu usledi rika sa krajnjom namerom da šta ima tu da se priča, kad je sve na strani 16 (!). Tu neki od Zavetnika boga mi i pročita taj deo, ali s nekog papira, jer božsačuvaj da se kupi knjiga, i onda krene da se ističe neki napičak u tesnim belim pantalonama, koja grčevito brani dupe. Desankino a i šire. Ne da i ne da. Sve ponavlja. Pa, gospodine, što u dupe? Pa, gospodine, što u dupe? Jer da je Basara bilo kakvo drugo rešenje ponudio – vaginalno, oralno, ručno, mentalno, podpazuhno, zakolenski, tantrički, otorinolaringološki… – sve bi bilo u redu, ali dupe – niks!

Tu boga mi pored nje još nekoliko žena iz Zavetnika, stare Jutkašice, i jedna od njih sve uscikuje, Pa zar da mi dete to čita? Kao, čita se bre u njenoj kući, krevet samo škripi. Dete neće bre telefon ni da pogleda, oči pogubi čitajući. Kao, u redu je to sa dupetom što se nje tiče, ali materinski nagon. Ali Desanka. Ali nemoj mi prići.

A jedan, koji drži kameru da se sve to direktno prenese, samo ponavlja kako Basara u Bajinoj Bašti njegovoj rodnoj nije mogao da održi promociju, a oće tu, kod njih. To kao valjda Basara sad širi dupe po Srbiji a ne sme kod kuće.

Voditeljka programa uzalud objašnjava doktoru Dupe Zavetniku da je reč o romanu, te da je roman, kakobitirekla, fantazija, i da fantazija ne mož da bude uvreda. Ali džaba. Kaže Dupe Zavetnik: Neka on radi po Beogradu šta oće, ali u ustaničkoj Šumadiji neće. Znači, neće Šumadija u anale, samo u Beogradu to ima. Nema bre u Šumadiji ništa oko dupeta. Šumadinci, bre, gde god dupe da im gleda, oni gledaju na suprotnu stranu. Tu bre ljudi i po dvaes godina zatvor imaju, namerno, da dupetu prišli ne bi. Idi u Beograd pa jedi cerealije.

Voditeljka (ili je to, kako čujem, možda i upravnica smotre, izvinjavam se!) takođe objašnjava da je dotični roman dobio NIN-ovu nagradu, na šta ovi ljubitelji dupeta ciknu, A ko je bio u žiriju! Ovi s Peščanika! Pa gospodine, što u Peščanik? To se na videu ne vidi, ali kažu novinari da su organizatori zvali policiju, kojoj nije auto teo da upali, pa nisu znali gde je park, pa nisu na mapi mogli da nađu Aranđelovac, pa ih mrzelo, elem, došli su kad su svi već bili otišli, pa su napravili zapisnik sa astalima i stolicama.

Basara je planina na intelektualnom horizontu Srbije. Kako god da obrneš, voleo ga ne voleo, on je jedan od pet najvećih živih književnika u Srbiji. Ceo njegov štik je dekompozicija tabua, mitova i legendi. Kao takav, on je još dragoceniji nego što njegov kvalitet nalaže.

E, sad: kako to Dupe Zavetnici brane kulturu u Srbiji od ljudi koji je stvaraju? Da li oni razumeju, makar onako, instinktivno, da ne možeš napadati jednog pisca da bi kao odbranio drugog pisca? Stavili su posle na svom Fejsu da su odbranili Desanku i Ivu Andrića. Da li doktor Dupe Zavetnik razume da Basara je isto što i Andrić, isto što i Desanka, mada se, nešto se mislim, Bas prvi sa ovim ne bi složio, ali dobro.

Dalje, da li je Basara jedini javni intelektualac u Srbiji, te da li je to možda objašnjenje što se oko ovoga nisu oglasili ni Kurir, čiji je on kolumnista, ni državni mediji, ni kolege pisci, ni Ministarstvo za kulturu? Kako, poštovani? Zato što je Basara prešao iz Danasa u Kurir, nekako je zaslužio? Zato što ide na nerve Bećkovićevoj maloj, nekako može? Zato što kritikuje bespolnu srpsku opoziciju i naziva ih pravim imenom – amebama – nije čak ni loše da se malo nauči pameti? Zato što nije ničiji, nije ni vaš? Tako?

I na kraju, da li je Srbija došla dotle da je najveće javno priznanje, da je potvrda da si svoj, pametan, drugačiji, to kad te napada desnica a baš niko se ne oglasi da te brani?

Autor je profesor na Univerzitetu u Kentu