Basarino čitanje kosovskog problema

Prevodeći ovaj problem sa pravnog na psihološki teren, on briljantno ulazi u karakterologiju Srba. Ako smem, ne imenujući autora, da citiram misao, pretpostavljajući da je „Bas“-u ona poznata, a glasi:“Pravo je najviši oblik vlasništva“, da ukažem na to da njome forma nadilazi suštinu, kao što npr. koketerija odigrava formu erotike. Dakle, ne postoji svojina bez prava. Ona je onda „nudum ius“. Prokazani Marks je pisao da niko nema pravni naslov ni na jednom pedlju zemljine kugle, već da je putem njene obrade i oplemenjivanja, njenog kultivisanja nastalo i ono čime se i Bas bavi, kultura stvaralaštva. Tako je i srpski seljak iz kulturnih pobuda vezan za kosovsku, a još više metohijsku zemlju. To što je sila pobedila pravo kao najviši oblik svojine, srpski seljak zove, prosto seljački – otimačina. „Praznih (Crvenih banova) kuraca puna pijaca“, kažu kosovske seljanke. Umesto Vukovog izraza bolje bi pristajala reč – priča.

Autor je univerzitetski profesor