Nemojte misliti da je slučajno što se sitniji i krupniji skandali gotovo fabrikuju od strane Vučića i njegove bratije, što sve ima za cilj da se o onoj prethodnoj manje govori a o onome što je uzburkalo političku javnost pre desetak i više dana stavi ad akta i potone u zaborav.
A opominjalo se, nije da nije. Razne metode iz korpusa radikalskog-gebelsovske zaostavštine, primenjivale su se, u početku u manjim sredinama, da bi kulminacija stigla iz Novog Sada. Batinjanja, štangle i bageri, kao što onomad rekoh, samo su uvod u nešto još gore što nas čeka.
Novi Sad je pre neki dan bio pokazatelj beskrupuloznosti režima, ali treba razumeti, kao što neko reče, da privatna država mora imati i svoju paramilitarnu vojsku.
Da, želja je da se utera strah i da se kroz Šabac i Novi Sad pošalje poruka: „Ovako ćete i još gore proći, ukoliko se budete drznuli da stanete na put našem SNS prosperitetu i našim planovima.“
Svaki dan nam se baca neka nova “ koska“ o kojoj moramo da razmišljamo a da ono od juče postaje manje važno.
Koga danas briga i ko se seća batinjanja na šabačkom mostu, prodaje indijske konoplje po trafikama širom Srbije ili šverca oružja koje uopšte nije prijavljeno apsolutno nikome i da se nije desila katastrofa u Grčkoj o tome niko ne bi znao ni reč.
I gle čuda, ukrajinski piloti i posada, američko-ukrajinska korporacija tera neke školske mine baš u Bangladeš, da se tamošnji vojni pitomci šatro vežbaju kako granatom pravo pogoditi u „sridu“.
Mislite li vi da bi Zelenski i Ukrajina, u jeku punog rata sa Rusijom dozvolili da se njihov visokoobrazovani vojni kadar zeza, razvozeći kao šoferi na ekskurzijama putnike namernike i oružje po belom svetu.
Lično mislim da u to samo budala može da poveruje.
Jovanjica je već u drugom planu a Vulinova tetka, Stefanovićevi stanovi i Dačićev kofer kao da nikada nisu ni postojali. Šta hoću da kažem, opet lično zaključujem da ova država funkcioniše na tri stuba: batine za jurodive i neposlušne, šverc oružja i plasiranje indijske konoplje kroz trafike, kroz one njihove prozorčiće.
Mislim „možeš kako hoćeš ali ne možeš dokle hoćeš.“
Ometač Orlić jeste pravo rešenje za Vučića, da bude predsednik Skupštine i tu će nam tek biti veselo. Slobodan sam da tvrdim, da nam se scenario Šri Lanke polako ali sigurno približava.
Živi bili pa videli!
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.