Kako će se u obećani BDP uklopiti prosečne plate od 1.400 i penzije od 650 evra?

Dobro, to je moguće, ali ne govore koliko će realno rasti, a koliko uz pomoć inflacije i verovatno i dalje ovako jakog kursa dinara. Još manje je jasno kako će se u toliki BDP uklopiti obećane prosečne plate od 1.400 i penzije od 650 evra, veće u proseku za 50 odsto od plata i penzija očekivanih na kraju ove godine.

To znači skoro duplo veći rast plata i penzija od rasta BDP-a, što je neizvodljivo uz inflaciju s kojom računa Narodna banka Srbije, inače nadležna za kontrolu inflacije i kurs dinara. Normalno bi bilo da je odavno usledila njena reakcija u vezi ovih oprečnih obećanja. Ali….

Ostaje, dakle, nejasno kako će se taj raskorak između obećanog rasta plata i penzija s jedne strane i rasta BDP-a s druge strane istopiti, a nekako mora. Ili će se inflacijom BDP pogurati preko očekivanog ili se računa na još jači dinar u odnosu na evro do potrebnog da se rast BDP-a u evrima izjednači sa rastom plata i penzija, ili se računa i sa preraspodelom BDP-a u korist lične potrošnje, a da se investicije i državna potrošnja još više finansiraju iz stranih direktnih investicija i zaduživanja države i privrede. Jedino je jasno da obećane plate i penzije realno neće toliko vredeti da bi obećani bolji život bio stvarnost.

Naročito brine, a verovatno je i vlast toga svesna, da realni rast BDP-a, dakle stvarni, bez uticaja inflacije i kursa dinara, i ako možda nešto veći nego do sada, neće biti dovoljan da nas bar malo pomeri sa dna evropske razvijenosti.

Još gore je što taj rast neće značiti kvalitativni pomak u našoj ekonomiji, u smislu većeg učešća skupljeg živog rada, nauke i novih tehnologija u stvaranju BDP-a, drugačije strukture investicija, a posebno ne u kvalitetnijem životu građana Srbije. A bez toga nema visokog i održivog rasta, niti izgleda da ublažimo sadašnju emigraciju i osipanje kvalitetnog ljudskog resursa, inače, najopasnije pojave u maloj zemlji poput naše.

Naime, u naredne tri godine Ekspo perioda, rast BDP-a će prvenstveno pogurati infrastrukturne investicije, stanogradnja, jednokratno povećani turizam i veća tražnja zbog povećanih plata i penzija i visokog priliva doznaka iz inostranstva, a manje izvoz i izvozna privreda, pa se može očekivati ponovno povampirenje spoljnotrgovinskog deficita, što potvrduju dosadašnja ovogodišnja kretanja, bez obzira na veoma zadovoljavajući rast izvoza usluga IT sektora.

Za osam meseci spoljnotrgovinski robni deficit je porastao za 18,3 a izvoz za 1,5 odsto. Nastavimo li ovako, po isteku 2027. godine, narasli dugovi i troškovi održavanja izgrađenog u periodu Ekspo iluzije, biće nesumnjivo mnogo veći od doprinosa tih investicija daljem rastu naše ekonomije.

Zato ne treba gubiti vreme zanoseći se da činimo nešto veliko za dobrobit naše ekonomije i građana. Treba da to vreme iskoristimo za stvaranje sistema, životnog i poslovnog ambijenta stimulativnog za rađanje, investiranje i preduzetništvo. Moramo, prioritetno, koliko je to god moguće povećati proizvodnju hrane i osposobiti energetske kapacitete da povećamo samodovoljnost u hrani i energetici, što je uslov neophodne suverenosti u ovom surovom svetskom okruženju.

Moramo zaustaviti otuđivanje prirodnih i stvorenih bogatstava i uskladiti investicije u infrastrukturu sa opštim rastom ekonomije. Treba nam sistem u kome znanje i lične sposobnosti više vrede od kupljenih diploma i pripadnosti partijama na vlasti.

Sve to podrazumeva jake i vlasne institucije u kojima važe jasna pravila odgovornosti i napredovanja i dosledno poštovanje propisanih procedura u donošenju odluka, jasnu razvojnu politiku, dobro utvrđene prioritete i tome prilagođenu tekuću ekonomsku politiku i obrazovanje.

Moramo menjati mere uspeha. To su visok realan rast BDP-a i kupovne moći stanovništva, smanjenje ekonomskih nejednakosti, promene u kvalitetu zaposlenosti a ne samo broju zaposlenih, visina sopstvenog investicionog potencijala i smanjenje zavisnosti od stranog kapitala. To su uslovi za bolji život građana a ne rast plata u evrima.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa