Beer fest: Konfuzija naša nasušna

No, ono što je izvesno da je to jedna od najposećenijih, ako ne i najposećenija manifestacija koja se održava u Beogradu tokom cele godine. Premda mu naziv nije jedinstven, kako i razni drugi gradovi imaju baš Beer fest, Beograd ima kapacitet da mnoštvu posetilaca, uz noćne sadržaje, već petnaesti put na Ušću, ponudi i niz dnevnih mogućnosti, pa je to, valjda, razlog brojne posete ljudi iz unutrašnjosti Srbije, regiona i inostranstva.

Ovogodišnji Beer fest je prvi u organizaciji „Sky music“ preduzeća iz Beograda. Da ne ulazim u razloge te promene, veoma radoznao sam se uputio na Ušće druge večeri festivala najviše zato da bih ispitao organizacione sposobnosti novih pokrovitelja.

I šta sam tamo sreo? Razdraženu masu ljudi koja je od 18 časova do iza 19.30 čekala pred kapijama da uđe! Prethodno je najavljeno da će ulaz u muzičku zonu biti slobodan do 19.30, a potom će se naplaćivati 580 dinara, s tim da će uz tu kartu svaki posetilac dobiti konzumaciju za dva pića. Pošto je njihova univerzalna cena bila 290 dinara, onda je to zapravo bila fer ponuda. No, kako čuh od svedoka, već prve večeri taj sistem nije funkcionisao iz tehničkih razloga, tako da je ulaz bio slobodan. No, zašto se toliko čekalo pred ulazom – niko od raspoloživih čuvara nam nije mogao odgovoriti.

Konačno, kad su se dveri „Skajevog birfesta“ razotkrile, kročio sam u poznati prostor sa novim rasporedom objekata i sadržaja. Opšti mi je utisak bio da je sve razliveno i konfuzno. Na primer, luna-park je prethodnih godina bio prilično izdvojen, a sada, maltene, morate da pored njega prođete da biste izveli putanju između dva muzička stejdža – glavnog i takozvanog „moto trga“. U „silent disco“ i „selfi zonu“ se nisam upuštao, jer me je zanimala samo svirka i pivo.

Što se piva tiče – ja nemam dilema: „Kruegher brent“ iz Ritiševa je prvo srpsko kraft pivo i zaslužuje, samim tim, poštovanje. Imaju na svom štandu čak sedam različitih vrsta. O ukusima ne treba raspravljati, zato ih treba sve probati, pa odabrati omiljeno.

Muzički program na glavnoj bini druge večeri festivala započela su Deca loših muzičara. Ovaj bend postoji preko tri decenije, dosad je promenio dosta muzičara, među kojima su i tri pevača, ali su bubnjar i basista, osnivači i čuvari grupe, konstantni. Sa svojim, svima dobro poznatim hitovima, kao što su „Dobar dan“, „Vlade Divac“, „Ljubav“, „Ljubomora“ i drugim valjano su podgrejali atmosferu.

Nakon njih na glavnu binu je izašao Masimo Savić. Ovaj stari vuk jugoslovenske pop-rok estrade je bez greške, sa impozantnim pratećim bendom odsvirao svojih sat vremena, postavljajući obrazac standard profesionalne svirke.

Za to vreme je na „Moto trg“ bini počeo nastup Atomskog skloništa. U ovom legendarnom bendu iz Pule ostao je od autentičnih muzičara samo basista i pevač-Bruno Langer, dok su aktuelni gitarista i bubnjar znatno mlađi. Oni su izveli retrospektivu svojih poznatih pesama zbog kojih su uvek bili popularni u Srbiji, na primer: „Za ljubav treba imat dušu“, „Pakleni vozači“, „Pomorac sam majko“ i drugih.

Ne treba zaboraviti da su baš Masimo Savić i Atomsko sklonište bili jedini muzičari iz Hrvatske koji su ovde nastupali za vreme rata 1991-1995. U međuvremenu su ih Rundek i Hladno pivo pretekli po učestalosti nastupa u našoj zemlji, naravno zbog verne publike.

Tačno u pola dvanaest na glavnu binu izašao je poznati britanski elektronski, dram end bejs sastav Kosheen. Oni su svoju karijeru započeli albumom „Resist“ iz 2001. godine. Pred publikom su pevačica Šijan Evans, bubnjar i basista u jednosatnom nastupu promešali karte tako što su svoje poznate hitove, kao što su, na primer, „Hide U“, „Suicide“, „Catch you“ sa manje poznatim pesmama. Publika ih je svakako veoma euforično prihvatila što je na licu Evansove izazvalo poplavu neskrivenih emocija.

Nakon ove svirke na binu su izašli domaći Nipple people sa ekstravagantnim izgledom. Da bi drugo veče festivala muzički završio mladalački bend Luke Rajića.

Pored pomenute konfuzije, bez koje se izgleda ne može, zadovoljan odlazim u noć, jer sam dobio ono što sam želeo.

Autor je profesor

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.